Za gradnju fabrika besplatno zemljište

-Nadamo se da će pojednici i kolektivi koji su većuzeli zemljište ili će to uskoro učiniti imati dovoljno energije i kapitala da ovo područje učine razvijenijim – kaže dr Miomir Ljubić, predsednik Opštine Bojnik.

Razvoj agrara i sela, ali i obnavljanje prilično zapostavljene infrastrukture, biće prioriteti lokalne samouprave. U svim većim mestima trebalo bi da započne gradnja seoskih vodovoda i asfaltiraje ulica, a očekuju pomoćMinistarstva poljoprivrede.

Privreda Bojnika je godinama u jadnom stanju. Privatizacija praktično nije ni počela, a zbog propasti fabrika, stotine radnika je ostalo bez posla. Potencijalnim investitorima ovde nude potpuno besplatno zemljište sa kompletno uređenom infrastrkuturom kako bi što brže bili sagrađeni manji industrijski pogoni i otvorila se nova radna mesta. Iako to, kako kažu u Bojniku, nije njihov izum, smatraju da će ta mera biti dovoljno atraktivna za buduće investitore.

Opština Bojnik se, inače, prostire na 264 kvadratna kilometa, ima 36 naselja, a najveće mesto je sam opštinski centar u kome živi oko 3.000 dok je u celom kraju 14.500 stanovnika. Dve trećine porodica žive od agrara, a na čuvenoj, u pesmama opevanoj Radan planini, najviša kota je Šapot, na nadmorskoj visina od 1.409 metara. Bojnik je, inače, od Leskovca udaljen 21 kilometar i uz grad na Veternici, Leskovac, ali i Vlasotince, Cranu Travu, Lebane i Medveđu pripada Jablaničkom okrugu.

Bojnik je – možda i zbog preskromnosit ljudi toga kraja – bio zaboravljen i u vreme kada je na ovim prostorima vladao zanos ratne pobede posle Drugog svetskog rata. Očekivalo se da će se prilike promeniti i da ovde moraju da stignu neka bolja vremena. Bojničani su malo gradili, a bilo je primera da neki objekti nisu završavani godinama. Ovdašnji ,,Skadar na Bojani’’ je Dom kulture, koji se gradi gotovo dvadeset godina. Opštinsko središte, na primer, nema bioskopsku salu, a pre nekoliko godina počeli su da grade prvu crkvu!

Do Bojnika, lepog, živopisnog kraja juga Srbije, može se stići iz više pravaca. Za putnike namernike koji dolaze iz pravca Beograda i Niša, najkraći put vodi sa autoputa, koji se napušta kod Brestovca, a relativno brzo se dolazi iz Leskovca putem koji prolazi kroz živopisne predele juga Srbije.

Najtužniji dan

Bojnik i ceo pustorečki kraj je 17. februara 1942. godine izgubio više od 500 sugrađana. Tačan broj stradalih ni do danas nije utvrđen. Za samo nekoliko časova bugarski fašisti su streljali mladost toga kraja. Ubili su i tek rođenu decu, ali i starije žene, pa i jedva pokretne, oronule ljude. Bio je to nezapamćeni, krvavi februar, kako je taj dan u istoimenoj knjizi nazvao Nikola Ilić, diplomirani pravnik i istoričar iz Leskovca, koji se dugo i temeljno bavio sudbinom Bojničana. Posle njega i drugi su pisali o toj nezapamćenoj drami, ali je ,,Krvavi februar’’, u nekoliko izdanja, ostala najupečatljivija knjiga o najtužnijem danu viševekovne istorije Pustorečana.