Za i protiv piraterije

Ako ukradem nečiju knjigu na standardni način, dobijam delo, a prvobitni vlasnik ga gubi, zbog čega sam u prednosti. Kada ljudi koriste piratske knjige, i izdavač i vlasnik su na gubitku, jer ne dobijaju prihod od prodaje. Ali, da mi koleginica nije poslala knjigu, morao bih da pozajmim primerak iz univerzitetske biblioteke. Uštedeo sam vreme i izgleda da niko ne gubi zbog toga. Štaviše, navedena knjiga nije ni bila na prodaju u digitalnoj formi zbog svog sadržaja. U stvari, i drugi su imali koristi od mog izbora: knjiga je ostala na polici biblioteke, dostupna drugim korisnicima.

S druge strane, da se knjiga nije nalazila na polici i da su drugi korisnici zamolili osoblje biblioteke da je sačuva kada bude vraćena, biblioteka bi možda primetila da postoji potražnja i naručila još jedan primerak. Ali, postoji mala verovatnoća da bi zbog činjenice da sam koristio knjigu biblioteka bila podstaknuta da kupi još jedan primerak. U svakom slučaju, ono što sam učinio daleko je od standardnih slučajeva krađe.

Pitao sam 300 studenata na svom predavanju iz etike ko od njih nije skinuo nešto sa interneta, za šta zna ili sumnja da predstavlja kršenje autorskih prava. Samo petoro ili šestoro njih je diglo ruku. Većina ostalih su smatrali da su napravili grešku, ali su rekli da „svi to čine“. Drugi su kazali da nisu kupili piratski muzički kompakt disk ili knjigu, zbog čega nisu nikome naneli štetu. Stekao sam utisak da niko od njih ne namerava da menja navike.

Kampanja za poštovanje autorskih prava osnažena je posle hapšenja Kima Dotkoma (rođenog kao Kim Šmic), osnivača sajta Megaupload, koji je zatvoren po nalogu FBI. Megaupload je dozvoljavao da 180 miliona registrovanih korisnika skida filmove, televizijske serije i muziku, a deo novca koji je od reklama i registracija zaradio Dotkom bio je izložen u njegovoj vili u blizini Oklanda, na Novom Zelandu, odnosno tu su se nalazili njegov rols-rojs i drugi egzotični automobili. Advokat Dotkoma tvrdi da Megaupload nije kontrolisao šta korisnici čuvaju od materijala. Ali, Megaupload je nudio novac korisnicima koji skinu popularne fajlove.

Sjedinjene Države su prošlog meseca razmatrale donošenje zakona o sprečavanju internet piraterije. Inicijativa je pokrenuta po želji holivudskih studija, te izdavačkih i muzičkih kuća, koji tvrde da je 100.000 ljudi izgubilo posao zbog kršenja autorskih prava na internetu. Protivnici predloženog zakona tvrde da bi ta mera sezala mnogo dalje od sajtova poput Megaupload, što znači da bi i Gugl i Jutjub mogli da budu optuženi za kršenje autorskih prava, a vladi SAD bilo dozvoljeno da blokira pristup internet sajtovima. Za sada, internet aktivisti, zajedno sa Guglom, Fejsbukom i drugim glavnim onlajn igračima, odneli su pobedu, jer su ubedili Kongres da odloži odlučivanje o antipiratskom zakonu.

Ali, borba će se nastaviti: prošlog meseca 22 članice Evropske unije potpisale su Trgovinski sporazum protiv krivotvorenja, kojim se uvode međunarodni standardi i uspostavlja nova organizacija zaštite intelektualnih i autorskih prava. Isti sporazum već su potpisali Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur i SAD, a sada je potrebno da ga, između ostalih, ratifikuje Evropski parlament. Ja sam autor, ali i čitalac. Jedno od čuda interneta odnosi se na podatak da su pojedine knjige koje sam ranije napisao sada dostupne daleko većem broju ljudi nego što je to bio slučaj ranije. Naravno, imam više sreće od mnogih autora i umetnika jer profesorska plata podrazumeva da nisam primoran da se oslanjam na tantijeme da bih prehranio porodicu.

Ali, nije teško naći uverljivije argumente od mojih tantijema za tvrdnju da životni stil Kima Dotkoma nanosi mnogo štete ljudima. Potrebno je da pronađemo način da u potpunosti iskoristimo ogroman potencijal interneta i da istovremeno propisno nagradimo autore.

Autor je profesor bioetike na Univerzitetu Prinston