Za ili protiv vojne obaveze

Kada je pre dve godine ministar odbrane Norbert Daraboš (SPÖ), sabrao kuraž i objavio plan o uvođenju profesionalne vojske, naišao je na podršku vrha Narodne stranke, pa je vicekancelar Mihael Špindeleger, koji je istovremeno i predsednik ÖVP, izjavio, da će njegova partija nastojati, da se oružane snage Austrije u interesu štednje, od 55.000, svedu na 16.000 pripadnika. Sada, jednu nedelju pred referendum, na tribini na kojoj su kancelar Verner Fajman i on odgovarali na pitanja, izjavio je da je „za vojsku iz naroda i za narod“ i stavio do znanja da neće biti za profesionalnu, već, kao do sada, za vojsku sastavljenu od vojnih obveznika.

U međuvremenu je ministar Daraboš, imajući u vidu položaj u kojem bi se našao komandni sastav, ideju o svođenju formacije od 55.000 regruta na 16.000 profesionalaca i 1.600 angažovanih na određeno vreme, doradio i broj na određeno vreme podigao na 7.000, pridodavši im posebnu vojnu formaciju, miliciju, sa 9.300 pripadnika, čiji bi pripadnici uz godišnju nadoknadu od 5.000 evra, bili spremni da rade u slučaju katastrofa, poput poplava i požara.

Daraboš je predložio zadržavanje civilne službe u kojoj bi se našlo 6.500 za vojsku sposobnih mladića, koji bi uz skromnu mesečnu platu, kroz Crveni krst i Karitas, bili uposleni u službe hitne pomoći, bolnice, negu obolelih, nepokretnih i starih osoba, šta je bilo dovoljno, da na pomenutoj tribini iz publike usledi pitanje: da li je to potrebno da u 21. veku austrijski mladići budu podvrgnuti robovskom radu?

Kakav će biti odziv na referendumu, ostaje da se vidi. Iako se očekuje da će na referendumu odgovor građana biti u duhu nekadašnje velike monarhije i njene vojske, indikativno je da su se u anketi koju je sprovela Austrijska radio-televizija, građani sa 67 odsto opredelili za stavove kancelara Fajmana, dok je retjing vicekancelara Špindelegera i njegovih pogleda sveden na 33 odsto.