Za izbeglice oko 300 miliona evra

Najveći iznos je putem IPA fondova obezbedila Evropska unija – 230 miliona evra. Vlada SAD izdvojiće deset miliona dolara u 2012. godini – što je oko 7.600.000 evra, ali najavila je da će novac izdvajati i narednih godina, izvestila je Radio-televizija Srbije. Po pet miliona evra izdvojiće vlade Italije, Norveške, Nemačke i Švajcarske, Danska je izdvojila 1,3 miliona, a Turska milion evra. Luksemburg je pomogao sa 500.000 evra, dok će Kipar, Češka i Rumunija izdvojiti po 50.000 evra, a Mađarska 30.000.

Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska i Srbija – bi, pri tom, trebalo da obezbede učešće od 83 miliona evra – od toga Srbija 33 miliona, izveštava RTS. Iz fonda od ukupno 583 miliona evra, Srbija bi trebalo da dobije 335,2 miliona, Hrvatska 119,7, BiH 101 milion i Crna Gora 27,7 miliona evra.

Ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore Milan Roćen rekao je da konferencija predstavlja izazov i šansu za sve zemlje regiona koje će „imati život dostojan čoveka“, a šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić da će rešavanjem problema izbeglica „zemlje u regionu raščistiti s ostavštinom iz prošlosti i okrenuti se budućnosti“.

Jeremić tražio podršku BiH

Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je juče šefu srpske diplomatije Vuku Jeremiću da će Sarajevo razmotriti podršku njegovoj kandidaturi za predsedavajućeg Generalne skupštine UN, podsetivši da su neke Jeremićeve izjave, „kontroverzne i nedobronamerne“, izazvale negativne reakcije u BiH, navodi Beta. Jeremić se, kako je saopštilo Predsedništvo BiH, na marginama konferencije u Sarajevu interesovao o mogućnosti da dobije podršku BiH. Jeremić je, kako se dodaje, podsetio da su Srbija i on lično dali svoj glas BiH prilikom odlučivanja o nestalnom članstvu BiH u Savetu bezbednosti UN.