Za jednu operaciju čeka više od 21.000 ljudi u Srbiji: Zašto nastaju ovolike liste čekanja?

Interesantno je kojom brzinom ljudi dolaze na tu listu. Za samo šest dana (od 28. septembra do 5. oktobra) pristiglo je 3.292 novih pacijenata. Povoljnija situacija je za običnu operaciju katarakte, koju trenutno čeka 257 ljudi, pokazuju podaci RFZO.

Reč je uglavnom o starijim pacijentima, preko 60 godina, pa neki strahuju da li će uopšte doživeti da „progledaju”. Na pojedinim klinikama za ovu operaciju čeka se skoro dve godine.

Brojke na listama čekanja stalno se ažuriraju, a na osnovu uvida u 13 časova 5. oktobra situacija je izgledala ovako:

Na listi čekanja Kliničkog centara Vojvodine je 2.251 pacijent. Ovih dana na programu za operaciju su ljudi zakazani početkom ove godine, dok će poslednji zakazani pacijent na red doći 24. juna sledeće godine.

Kako je u Kragujevcu

U kragujevačkom kliničkom centru na listi za ovu operaciju je 634 pacijenata, od kojih neki čekaju do godinu dana. Poslednji će doći na red 19. aprila 2024.

Bolja situacija je u Nišu, gde je na listi čekanja Univerzitetskog kliničkog centarta Niš 300 pacijenata. U proseku se čeka od 6 meseci do godinu dana, a poslednja operacija zakazana je za 18. mart sledeće godine.

Univerzitetski klinički centar Srbije ima tri liste za operaciju katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva, sa ukupno 3.973 pacijenta. Za ugradnju samo sočiva čeka devet pacijenata, dok jedan čeka rigidno sočivo. Poslednje upisani pacijent na red će doći 2. aprila 2025.

Sa druge strane, Kliničko-bolnički centar sa najdužom listom za ovu očnu operaciju je „Zvezdara“, sa 3.282 pacijenta. U ovoj bolnici ima pacijenata koji su zakazani tek za 2026. godinu, što znači da će u startu čekati još tri godine.

Kada su u pitanju liste za ortopedske operacije, prednjače ugradnja endoproteze kolena sa 20.129 pacijenata i ugradnja ednoproteze kuka koju čeka 14.076 pacijenata.

Samo na Institutu za ortopedsko-hiruške bolesti Banjica protezu za koleno trenutno čeka 8.904 pacijenta, a veštački kuk 2.269. Iako je ova bolnica renoviranjem dobila nove operacione sale, pacijenti će na ove operacije morati da čekaju po tri godine, jer su poslednji pacijenti zakazani tek za decembar 2027. godine.

Kako je nedavno za RTS izjavio pomoćnik direktora Instituta za ortobedsko-hiruške bolesti Banjica dr Ljubodrag Zajić, u rekonstruisanoj bolnici sada imaju umesto četiri šest sala u kojima će raditi ugradnje veštačkih zglobova. On je istakao da za sada pokrivaju sve potrebe što se tiče zdravstvenih radnika i da su jedino „tanji“ sa srednje medicinskim kadrom.

Koliko ljudi čeka na intervencije na srcu

Kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti, koje u Srbiji predstavljaju vodeći uzrok smrti, zbog čega dnevno ostanemo bez 150 ljudi, ni tu nije bajna situacija.

Ukupno za sve kardiohiruške intervencije trenutno čeka 6.831 osoba, najviše za koronarografiju srca – njih 1.981. Na ugradnju veštačkih valvula 952, kateterizaciju srca 944, hiruška revaskularizacija miokarda 781…

Primera radi, Univerzitetski klinički centar Srbije ima trenutno na čekanju 457 pacijenata za koronarografiju, i u proseku se zakazuju operacije na par meseci. Poslednji sa liste doći će na red 31. januara naredne godine.

Za ovu intervenciju u Univerzitetsko kliničkom centru Niš čeka 373 pacijenta, a u Kragujevcu 220.

Na pitanje zašto nastaju tolike liste čekanja i ima li načina da pacijenti u Srbiji brže dođu na red za operacije, prof. dr Dragan Delić kaže za Danas da prvo mora da se krene od toga šta je uzrok, a kao prvi izdvaja nedovoljno kompetentnih zdravstvenih radnika.

Imamo 1.800 specijalista manje

– Možete da imate zaposlene lekare na nekom određenom nivou, ali činjenica je da zdravstveni sistem nose specijalisti i to specijalisti sa još pet godina iskustva. Za poslednjih deset godina sada imamo 1.800 specijalista manje. Nemamo dovoljno kompetentnih školovanih lekara za pojedine oblasti. Otišli su u privatnu praksu, inostranstvo, farmaceutske kuće, organizacije koje se bave ispitivanjem lekova… Otišli su tamo gde su smatrali da će im biti bolje i gde će možda biti produktivniji. Drugo, problem je i organizacija posla. Ako imate dovoljno kvalitetnih lekara predlažem dvosmenski rad, jer zašto bi posle podne operacione sale stajale prazne. Smeta mi i status v. d. direktora u većini zdravstvenih ustanova, što je nedopustivo i protivno zakonu. Čast izuzecima. Umesto šest meseci vi godinama imate v. d. direktore. Oni nemaju taj kapacitet, nije lako biti direktor zdravstvene ustanove – navodi naš sagovornik, koji je dva puta bio na čelu Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu.

Prema njegovim rečima, da bi neko bio direktor zdravstvene ustanove mora da bude superioran u struci, da iza sebe ima reference i da ljudi imaju poverenja u njega, ali isto tako da on ima viziju razvoja zdravstvenog sistema i svoje zdravstvene ustanove, kao i socijalnu komponentu, odnosno da poštuje i tuđe pametne ideje ako će to pomoći klinici.

Direktori ne smeju da budu u službi politike

– V. d. direktori ne smeju da budu u službi politike. Sve zavisi i od toga i kakav stav imaju. Ja sam uvek polazio od toga da studiuram medicinu da bih bio lekar, a ne direktor. Ne mogu da shvatim svoje kolege koji toliko strasno i lično doživljavaju poziciju direktora, kao da je to ostvarenje svih snova. Mi smo lekari i treba da dijagnostikujemo i lečimo ljude i to treba da nam bude primarno – zaključuje prof. dr Dragan Delić i dodaje da bi ujedinjenje državnog, vojnog i privatnog zdravstva eliminisalo liste čekanja, jer bi pacijenti sa jednom zdravstvenom knjižicom mogli da biraju gde će da se leče.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zdravlje na prvom mestu“. Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.