Za jelku 83.000 evra, slučaj da ispita policija

Istovremeno, naši sagovornici smatraju da najveću odgovornost za sumnjive poslove snosi gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Jelku za doček 2018. godine građani bi trebalo da plate čak 83.000 evra. Osim cene, sporno je i to što je jelka postavljena u centru grada tri dana pre nego što je potpisan ugovor. Nakon ovih saznanja do kojih je došao portal Pištaljka, juče je reagovao gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekavši da će ugovor za jelku odmah biti raskinut.

Siniša Mali je kazao juče da je i sam bio iznenađen cenom novogodišnje jelke i da je to previše. On je naglasio da će ugovor biti raskinut i da građani neće plaćati nikakve penale. Mali je dodao da će o tome da li je sve bilo po zakonu, videti tek kad pogleda ugovor.

Sagovornici Danasa pak smatraju da bi gradonačelnik zbog sumnjivih odluka i ugovora u vezi sa nabavkom novogodišnje jelke, ukrasa i rasvete morao da odgovara.

U međuvremenu firma „Keep light“, kako nezvanično saznajemo, odlučila je da jelku pokloni gradu.

Odbornik DS u Skupštini grada Balša Božović kaže za Danas da su nemušte odbrane gradonačelnika da će ugovor sa firmom koja je prodala jelku biti raskinut, jer su sredstva za nju opredeljena budžetom Grada Beograda za 2018. godinu. K. Ž.- Jelka tek treba da se plati. Isto tako, gradonačelnik ne može da tvrdi da nije znao koliko će novca biti opredeljeno za nju, kad je u budžetu za novogodišnju rasvetu i jelku predviđeno 40 miliona dinara, odnosno oko 330.000 evra, što je skandal. Jedan metar jelke košta 5.500 evra, što je čini najskupljom plastičnom jelkom na svetu. U situaciji kada građani sve lošije žive, ovaj trošak je skandalozan – ističe Božović. On dodaje da nije dovoljno samo raskidanje ugovora sa firmom Kip lajt, jer je usvajanjem gradskog budžeta novac za jelku već opredeljen.

– To znači da je gradska vlast uhvaćena u krađi. Usvojen je budžet koji puni džepove gradonačelnika i njegovih saradnika. Ako se firma Kip lajt zaista odrekne tih 83.000 evra, šta će biti sa tim novcem – pita Božović, dodajući da je očigledno u pitanju krivično delo i da tu ima posla za policiju i istražne organe.

Sličnog mišljenja je i Ksenija Radovanović iz inicijative Ne da(vi)mo Beograd, koja kaže za naš list da je Inicijativa već upozoravala da firma „Keep light d.o.o“. ima povlašćen odnos u poslovima sa Gradskom upravom. Prema njenim rečima, on ide dotle da se u tenderima za nabavku novogodišnje rasvete čak koriste fotografije artikala ovog prodavca, što mu omogućava da pobedi na svakom tenderu od 2002. godine do danas, „ali takođe čini ove tendere nameštenim“.

– Zbog toga je inicijativa Ne da(vi)mo Beograd i ove godine podnela krivičnu prijavu protiv odgovornih za ovaj „prijateljski“ posao. Naša prošlogodišnja prijava je odbačena bez razmatranja dokaza, ali nadamo se da će, nakon otkrivanja zloupotrebe u nabavci verovatno najskuplje plaćene jelke na Balkanu, tužilaštvo ipak pažljivije osmotriti aktivnosti Gradske uprave na trošenju novca građana i građanki Beograda – ističe Radovanović.

Advokat i predsednik beogradskog odbora DJB Vojin Biljić kaže za Danas da ukoliko se raskine ugovor sa firmom Kip lajt, a ne utvrdi krivično-pravna odgovornost, neko mora da odgovara bar materijalno. On dodaje da gradonačelnik Beograda ne može da ne bude upoznat sa spornim slučajem, jer je on odgovorno lice i politički i zakonski.

– U Beogradu postoji neverovatna praksa već godinama unazad, a to je da niko ne odgovara za štetu koju nanese gradu. Da li je to fontana, da li je jelka… materijalna odgovornost ne postoji. Ovde mora da se ispita da li ima krivične odgovornost. Materijalna sigurno postoji jer se očigledno radi o razbacivanju novca građana – naglašava Biljić.

Skupocenu jelku za Beograđane kupio je Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima grada Beograda od firme Kip lajt, od koje grad godinama unazad pazari prazničnu rasvetu i za koju se sumnja da je, kako je Pištaljka pisala, namešten prošlogodišnji, ali i ovogodišnji tender za novogodišnju rasvetu. Da bi kupio jelku, Sekretarijat je u septembru promenio plan javnih nabavki i opredelio dodatnih 8.333.333 dinara za tu svrhu. U novembru je raspisan tender, na kom je 18. decembra posao dobila firma „Kip lajt“. Tri dana pre nego što je kupljena, jelka od 83.000 evra već je bila postavljena na početku Knez Mihailove ulice. Pištaljka je već pisala da je „Kip lajt“ i u avgustu dobio posao nabavke praznične rasvete za Beograd od 170 miliona dinara na tenderu Javnog komunalnog preduzeća „Javno osvetljenje“. To javno preduzeće tražilo je samo one ukrase kakve prodaje „Kip lajt“ kao ekskluzivni distributer grčke firme „Fotodiastasi“. Na isti način „Kip lajt“ je i prošle godine pobedio na tenderu i dobio posao vredan 143,9 miliona dinara, podseća Pištaljka. Ove javne nabavke u kojima se u konkursnoj dokumentaciji koriste slike ukrasa iz kataloga određene firme i zahteva da ukrasi budu baš takvi, Uprava za javne nabavke smatra regularnim.

Gradski menadžer Goran Vesić nije odgovarao na pozive i poruke novinara Danasa u vezi sa spornim poslovima koji grad sklapa sa firmom Kip lajt, kao i enormnom cenom novogodišnje jelke i rasvete.

Skuplja od Rokfelerove

Beogradska novogodišnja plastična jelka od 18 metara skuplja je od prirodne jelke, norveške omorike visoke najmanje 20 metara ispred Centra „Rokfeler“ u NJujorku, čija cena je 25.000 dolara.

Šapić: Ustaljena praksa

Predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić kaže za Danas da nikada ne bi dao 83.000 evra za novogodišnju jelku. „U budžetu je predviđen okviran novac za određene pozicije i stavke, pa tako i za novogodišnje praznike. Kada odredite poziciju i koliko novca za to imate, onda raspisujete javne nabavke za pojedine stavke. To je druga faza koja se ne planira u momentu kada se planira budžet – kaže Šapić. Upitan za to što je jelka postavljena tri dana pre završetka tendera, naš sagovornik kaže da je to već ustaljena praksa aktuelne gradske vlasti. „Mi prvo saznamo ko će da peva za Novu godinu, pa onda raspišemo tender. Prvo postave binu pa onda raspišu javnu nabavku za postavljanje bine. To je, nažalost, postalo normalno“, zaključuje Šapić.