Za koga je obavezna ocena sa usmenog?

Što se tiče predmeta čiji je nedeljni fond manji od četiri časa, za njih pomenuta odredba nije obavezujuća.

To je Danasu nezvanično potvrđeno u Ministarstvu prosvete, posle insistiranja da pojasne deo iz dopisa upućenog osnovnim i srednjih školama, koji je izazvao buru među prosvetnim radnicima.

Sagovornika o ovoj temi nismo dobili.

Ono što je nastavnicima neprecizno i nejasno, za nadležne je vrlo jasno napisano. Ali da problema u praksi s razumevanjem dopisa koji izlaze iz Ministarstva prosvete ima, svedoči i to što smo prethodnih nekoliko dana razgovarali sa više direktora škola, sekretara, učitelja i nastavnika, pravnom službom pojednih sindikata.

I svako od njih pomenuti dopis, ne samo da je različito razumeo, već su nam ukazali na očigledne propuste i nelogičnosti.

Neki tumače da nastavnik koji predaje predmet sa nedeljnim fondom od četiri časa nije dužan da upiše bar jednu ocenu sa usmenog jer u dopisu ne piše „mora“ već „treba“; drugi ukazuju da nigde nije eksplicitno naglašeno na koji se period odnosi, pa veruju da se misli na celu školsku godinu.

Bilo je i dilema zašto se odredba iz Pravilnika o ocenjivanju u osnovnom obrazovanju da se u toku polugodišta mora dati najmanje jedna ocena usmenim ispitivanjem postignuća, sada odnosi samo na predmete s nedeljnim fondom od četiri časa.

Nastavnici su besni što je ovaj dopis upućen školama tek pre nekoliko dana, jer se mnogi upravo spremaju da počnu sa zaključivanjem ocena, a tokom nastave na daljinu su komunicirali sa svojim đacima isključivo pisanim putem.

Mnogi nisu stigli od početka drugog polugodišta do uvođenja vanrednog stanja da upišu svim đacima bar po jednu ocenu, a među nastavnicima koji su uspeli, ima i onih koji su te ocene dali na pismenim proverama znanja.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, smatra da je pomenuti dopis Ministarstva u suprotnosti sa izmenjenim Pravilnikom o ocenjivanju, jer u njemu nije definisan broj ocena koji se može dati tokom perioda nastave na daljinu, niti je propisan način na koji one treba da budu date.

Markov kaže da se time izlazi iz okvira onoga što je predviđeno izmenom Pravilnika i dodaje da nastavnici mogu da se pozovu na činjenicu da „dopis nije jači od pravilnika“.

On napominje i da se u Pravilniku o ocenjivanju u srednjim školama nigde ne pominje obaveza da bar jedna ocena mora biti sa usmenog, pa je i Markovu i njegovim kolegama nejasno zašto je srednjim školama upućen takav nalog.

Zbog toga se u ime Foruma beogradskih gimnazija obratio Ministarstvu za dodatno tumačenje.

– Čak i da nastavnici žele da se pridržavaju onoga što je Ministarstvo tražilo, pitanje je kako obezbediti da svi učenici imaju kameru ili da hoće da je uključe da bi odgovarali.

Već postoji problem kako tehnički i u kratkom vremenu organizovati maturske ispite u srednjim školama, a uz popravljanje ocena sada treba pozivati đake i na usmeno ispitivanje – ističe Markov.

Vesna Vojvodić Mitrović, iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, ukazuje da će zbog tehničkih ograničenja neki nastavnici morati u junu da pozivaju učenike da dođu u školu da usmeno odgovaraju, što otvara problem kako ispoštovati preporuke struke o okupljanju u zatvorenim prostorima.

Naša sagovornica, koja je profesorka srpskog jezika i književnosti, pita se zašto je neophodno da njene kolege iz gimnazija, u kojima je srpski zastupljen sa četiri časa nedeljno, usmeno ispituju đake, a ona, koja radi u srednjoj stručnoj školi i ima fond od tri časa, to ne treba da radi.

Pita se i ko će da proverava da li su svi nastavnici ispoštovali dopis Ministarstva i dali svakom učeniku bar po jednu ocenu sa usmenog.

Na naš komentar da će mnogi to fingirati ona kolegama poručuje da to ne rade.

– Ja to ne bih radila i nikome ne preporučujem jer je krajnje vreme da se Ministarstvo suoči sa realnošću i da se zaista vidi koliko nastavnika raspolaže tehničkim uslovima da može da ispuni njihove zamisli.

Zašto da im idemo naruku da u nekoj budućoj statistici napišu da je toliki i toliki broj nastavnika to mogao da izvede – kaže Vojvodić Mitrović.

Ona napominje da se najnovijim dopisom dovodi u pitanje validnost ocena izvedenih na osnovu pisanih radova i da su, posle mnogo čitanja zadataka i praćenja i procenjivanja aktivnosti putem pisane komunikacije sa učenicima, nastavnici sada dovedeni u situaciju da promišljaju da li im je najelegantnije da preimenuju ocenu i skrate i sebi i svojim đacima muke.

– To je nepotrebno i nečasno, ali ne govorim o odnosu prema kolegama već je to ružan odnos prema zaposlenima koji su sada dovedeni u situaciju da biraju između postupka koji ne odgovara činjeničnom stanju i postupka koji bi mogao da im izazove čitav niz problema – kaže Vojvodić Mitrović.

Telefon kao veb alat

Iako je Ministarstvo navelo da se za usmeno ispitivanje učenika koristi neki od veb alata koji su se u prethodnom periodu pokazali pogodni za ovaj tip časa, neki najavljuju da će decu pozvati telefonom i propitivati ih. To je i do sada bio čest način usmene komunikacije, posebno učitelja sa svojim đacima.