Za koga se grade dva miliona kvadrata

Stručnjaci iz oblasti urbanizma i arhitekture smatraju da će taj plan samo ozakoniti i opravdati dalje namere aktuelne vlasti da nastavi sa intenzivnom urbanizacijom pojedinih delova grada, iako raspoloživa infrastruktura odavno ne pokriva potrebe tolike gradnje.

Sagovornici Danasa sumnjaju da će ta institucija moći da kvalitetno uradi tako važan dokument, a internet anketu koju je Zavod otvorio kako bi „čuo mišljenje građana“, vide kao ispunjavanje forme, dok se u stvarnosti taj dokument donosi potpuno netransparentno.

– Anketiranje građana vidim kao marketinšku priču, kojom vlast želi da pokaže da je navodno u komunikaciji sa građanima, strukom i svima onima koji imaju potrebu da iskažu svoje potrebe. Mislim da je prekratko vreme, pa kako ćete sada u gradu od skoro dva miliona stanovnika napraviti kvalitetnu anketu. Sve je to dosta nejasno, struktura ankete, način sprovođenja, koje su grupe ljudi koje su pitane. Sa druge strane, na osnovu iskustva koje imamo, od Beograda na vodi, Makiša, gondole, sečenja drveća na Kalemegdanu, znamo da niko nije javnost ni pitao. Naprotiv, kada je javnost bila protiv Makiša, vlast nije reagovala ili je reagovala dosta neprijatno, pozivali su se na to da ljudi ne razumeju problem i da su protiv napretka. To iskustvo mi kaže da nekoliko proteklih godina za sve što se dešavalo javnost nije pitana, već je potpuno isključena. Ne mogu da tvrdim da neće da sprovedu anketu, bilo bi sjajno da se ona uradi, ali da bi se napravila anketa za GUP potrebno je bar šest meseci, da se ona organizuje, da se rezultati sagledaju i razumeju i da onda može da se upotrebi za izradu plana, kaže za naš list urbanista Đorđe Bobić, nekadašnji gradski arhitekta.

Preteranu gradnju i stalni problem nedostatka infrastrukture Bobić vidi kao deo promašene politike sadašnje vlasti.

– Sada imamo nekakvu spregu vlasti i investitora koji grade, u čemu su dosta veliki profiti, svi stanovi koji se izgrade se prodaju, ljudi ulažu novac u to. To nije loše, ali se to radi na način koji nije u skladu sa planovima. Planovi se tu zamenjuju kada kom investitoru zatreba, da bi se napravio taj uslov sticanja profita. I sada nema nikakvu čvrstu osnovu na kojoj gradite i razvijate grad, a pritom se ne vodi računa o očuvanju nekih resursa. Kada stručnjaci tvrde da je gradnjom na Makišu ugroženo vodoizvorište, ništa od tih primedbi se ne uzima u obzir. Institut Jaroslav Černi je uradio nekakvu studiju i rekao da to može i vlast se drži toga. Vlast je očigledno bila uznemirena reakcijama javnosti oko Makiša pa je, eto da je malo smiri, potegla priču o vodoizvorištu na Velikom ratnom ostrvu, što bi bilo daleko veća šteta nego što možemo da zamislimo. U zaštićenom prirodnom rezervatu najvišeg nivoa, sada će bušiti rupe da bi videli ima li vode. Ako napravite reni bunare i razne druge infrastrukturne elemente za to potrebne, ono više neće biti prirodni rezervat, konstatuje Bobić i pita sa kojim pravom neko uništava takvo dobro.

Kako nastavlja, nema prirodnog odnosa između količine gradnje i infrastrukturnih resursa grada.

– Ne radi se na pitanjima ima li dovoljno vode, struje, šta je sa kanalizacijom koja se izliva u reke, a da pritom od svih tih ogromnih investicija nije moguće odvojiti novac da se završi kolektor na Dunavu, već je samo deo urađen, navodi Bobić i zaključuje da nije moguće očekivati plan koji će se bar domoći rešenja za te probleme, od institucije koja je dala pristanak na Makiš i radila detaljne planove uređenja Košutnjaka.

Arhitekta Dragoljub Bakić tvrdi da u Urbanističkom zavodu nema stručnjaka koji mogu da urade GUP, te da je predviđeno vreme za njegovu izradu kratko.

– Nemate ni jedno ime u Urbanističkom zavodu koje bi moglo to da iznese. Oni su ostali bez pravih urbanista, poslednje dve gospođe arhitekte i urbanistkinje su napustile Zavod ovih dana, toga će da se prihvate neki planeri, a to je za mene nepoznato zanimanje. Ne očekujem ništa dobro od GUP-a, tu će se sprovesti želje sadašnje gradske uprave, da se desetak lokacija koje su oni odredili i nazvali svojim investicionim resursima, masovno urbanizuju. U pitanju su Makiš, leva obala Save, Brodogradilište, IMT, Fabrika metalnih odlivaka, Blok 26, Blok 18, Ada Huja, Luka Beograd. Da mene neko pita, ja bih stavio tačku neko vreme na te masovne intenzivne urbanizacije, kaže Bakić i podseća da je prvi GUP 1923. rađen pet godina uz međunarodni konkurs, da je zatim 1972. urađen najbolji mogući „zlatni“ GUP, takođe rađen pet godina, uz pomoć urbanista iz Vašingtona, te da smo, upoređujući sa tim, danas vidno „pali“.

– Niko se ozbiljno ne bavi strateškim razvojem Beograda, a naravno da će oni nastaviti sa tim jer to piše i u Prostornom planu, koji je sad na javnom uvidu, ta dva dokumenta treba posmatrati zajedno. U Planu stoji da treba omogućiti te velike urbanizacije na tim lokacijama. Takođe se pominje šema javno-privatnog partnerstva koje je primenjeno u Beogradu na vodi, a planira se i za Makiš. To je jedan nastavak uništavanja beogradskog urbanizma i uopšte kvaliteta života u glavnom gradu, navodi Bakić i dodaje da ne treba praviti ništa novo, dok se ne dostigne nivo izgrađene infrastrukture, u čemu zaostajemo još od 60-ih godina.

– Sve to što se zida ne pravi se za rešavanje problema krova nad glavom mladih ljudi, poznato je da samo pet odsto građana kupuje stanove u Beogradu. A sto posto njih učestvuje uz infrastrukturnom opremanju. Svi plaćamo da se naprave ulice, trotoari, kanalizacija, voda, struja, a onda te stanove do kojih je ona došla, kupi pet odsto ljudi. To je kriminal. Ako takav plan budu uradili, mogu samo da se stide u Zavodu, jasan je Bakić koji pita za koga se gradi dva miliona novih kvadrata stambenog prostora.

On dodaje da je veliki broj kapitalnih investicija koje nisu završene, neke ni započete, a predviđene su važećim GUP-om.

– Nije urađena ni obilaznica, ni tuneli, magistralni poluprsten kroz grad, ni most kod Ade Huje, a kanalizacija je stala sa izgradnjom 2012. Nisam video da se radi interceptor, ali sam video da se uzima kredit od 3,5 milijarde za fabrike prečišćavanja otpadnih voda na pet lokacija. Kako će graditi fabrike, ako do njih nismo doveli otpadne vode, pita Bakić.

Pre nego se određuju trase metroa, smatra on, treba da se uradi kanalizacija od kolektora.

– Neozbiljno je da se pravi metro za 1,9 miliona ljudi, ako demografi kažu da će do te 2041. Beograd imati 1,35 miliona stanovnika. U našim institucijama sede podanici i poslušnici, inženjeri koji slušaju političku funkciju, zaključuje Bakić i dodaje da se trenutni GUP radi potpuno netransparentno, umesto ozbiljne stručne rasprave koja, po pravilu, traje godinama.