Projekat Hidrauličke analize distribucionog sistema u Prijepolju obuhvata aktivnosti na poboljšanju vodosnabdevanja koje podrazumevaju neophodna terenska merenja, izradu matematičkog modela, definisanje uskih grla i područja sa niskim pritiskom, rekonstrukciju i dogradnju cevovoda i definisanje prostornog položaja novih rezervoara.


Prva hidraulička analiza vodovodnog sistema, rađena 1995. godine, bila je baza na kojoj je JKP „Lim“ realizovalo projekte rekonstrukcije na rezervoaru i vodovodima u prigradskim naseljima. Realizacijom ovih projekata stekli su se uslovi za izradu novog hidrauličkog modela i uz korišćenje najsavremenijih uređaja pristupilo se preciznom merenju maksimalnog proticaja u distributivnom vodovodnom sistemu što je, sa potrebama postojećih i budućih korisnika, dalo smernice daljeg razvoja vodovodne mreže u Prijepolju.

Objašnjavajući razloge zbog kojih se moralo pristupiti jednoj ovako detaljnoj analizi, Zoran Pantić, direktor preduzeća „Vodoprojekt“ iz Beograda koje je izradilo projekat, ukazao je na više problema među kojima su nelegalna potrošnja, ali i zastarelost vodovodne mreže. Najveći gubitaši, upozorio je, jesu upravo priključci od pocinkovanih cevi koji su i najzastupljeniji u hidro sistemu Prijepolja. Među problemima je istaknuta i mala zapremina rezervoara. Dok je u drugim opštinama norma dnevne potrošnje, koja bi trebalo da se pokriva iz rezervoara, između 30 i 40 odsto, taj procenat u Prijepolju iznosi svega šest odsto. To znači da su dva postojeća rezervoara na postrojenju nedovoljna za uredno vodosnabdevanje i da je neophodna izgradnja većih. Pantić je takođe naglasio da bi ugradnja cevi većeg prečnika rešila problem velikih oscilacija koje su evidentne i često dovode do pucanja cevi.

-Prijepolje je jedan od retkih gradova koje ima kompletnu opremu za merenja pritiska i protoka i u tom smislu bi bilo poželjno osnivanje posebnog sektora koji bi svakodnevno vršio merenja protoka i pritiska vode. Lica koja čitaju vodomere ne prijavljuju pravo stanje, jer postoje problemi nelegalnog trošenja koji se moraju što pre sankcionisati, upozorio je Pantić i naveo podatak da za razliku od drugih opština koje beleže gubitak od 50 posto, Prijepolje gubi čak 73 odsto vode. Fakturisana količina isporučene vode je znatno manja od stvarnog stanja na terenu, a merenja su pokazala da se voda najviše troši tokom letnjih meseci i to u večernjim satima, rečeno je na prezentaciji koju je organizovalo JKP „Lim“ koje je i investitor projekta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari