Za Leskovčane Island nije daleko

Kompaniju Zdravlje Actavis u kojoj je zaposleno 900 radnika, među kojima je trećina visokoškolaca, vodi tim relativno mladih, vrlo obrazovanih stručnjaka na čelu s Goranom Stoilkovićem, koji je krajem minule godine dobio prestižno priznanje Privredne komore Srbije za najuspešnijeg menadžera sa područja Regionalne privredne komore u Leskovcu.
– Zdravlje je 2003. postalo deo Actavisa sa Islanda i sada je jedna od najmodernijih fabrika u sastavu te kompanije, a od 2005. naš glavni cilj je bila modernizacija proizvodnje po najvišim standardima. Ukupna vrednost investicija od početka privatizacije do kraja ove poslovne godine iznosi 31 milion evra, što je 50 odsto više u odnosu na obim planiran ugovorom o privatizaciji – veli Goran Stoilković, generalni direktor Zdravlja Actavis.
Istovremeno s razvojem, važan korak Zdravlja bila je reorganizacija proizvodnje koja je usmerena ka humanim lekovima i veterini i istovremeno zaustavila rad nerentabilnih delova fabrike. Jedan od takvih pogona bila je Kozmetika. Današnji vlasnici Kozmetike su bili radnici Zdravlja, ali su dobrovoljno napustili kompaniju, zajedno sa grupom od 20 zaposlenih koji su radili u tom pogonu. Dobili su otpremninu od 700 evra po godini radnog staža, iznajmljujući istovremeno zgradu i opremu pogona Kozmetike za simbolični iznos. Pored toga, novi vlasnici su dobili stabilan ugovor na nekoliko godina. Na istovetan način rešeno je i pitanje poslovanja pogona tzv. kontaktnih sočiva.
– Deo zaposlenih u pogonu Tube i doze i Špriceva je ostao u radnom odnosu kod drugih poslodavaca, pa je tako socijalni udar na ionako siromašni okrug ublažen – podseća direktor Stoilković.
Proteklih godina orijentacija kompanije je bila jasna: zadržati genetičke proizvode za humanu medicinu i veterinu, jer nije moguće razvijati svih 20 programa istovremeno i podjednako uspešno, pa je to i bio razlog što je i pogon sušenja voća i povrća u Bosilegradu, na dva hektara, s oko 2,5 hiljada kvadratnih metara pogonskog i magacinskog prostora, poklonjen opštini Bosilegrad. Ta proizvodnja je za Zdravlje bila potpuno nerentabilna, jer je, na primer, samo transport crnog luka iz Vojvodine koštao više nego profit koji je ostvaren u ovom pogonu.
– Paralelno sa zaustavljanjem nerentabilne proizvodnje, krenuli smo da ulažemo u profitabilne programe za koje je procenjeno da će obezbediti povraćaj sredstava. Septembra 2007. započeta je proizvodnja humanih preparata u novom, adaptiranom pogonu koji je po kvalitetu izrade u evropskom vrhu – veli Stoilković.
U Zdravlju ističu da je, na primer, samo modernizacija kompletnog procesa proizvodnje prema zahtevima EU GMP standarda iznosila oko 16 miliona evra. U narednom periodu ovde planiraju i integracija uvedenih GMP standarda sa EHS sertifikatima jer je jedan od prioriteta Zdravlja zaštita životne sredine zaposlenih i njihova bezbednost na radnom mestu.
Inače, Agencija za privatizaciju je, posle kontrole marta 2007, ocenila da je u Zdravlju Actavis izvršena jedna od najuspešnijih privatizacija u Srbiji.
– Pokazali smo da smo dorasli evropskim i svetskim standardima koje je pred nas postavio Actavis – zaključuje Goran Stoilković.
U Zdravlju navode da su im prosečne zarade dostigle oko 41.000 dinara, ali direktor Stoilković obećava da će u naredne dve-tri godine biti najmanje hiljadu evra!
Pre nekoliko meseci najavljivano je iz republičke vlade da će Zdravlje dobiti novu fabriku. Međutim, kaže direktor Stoilković, nije im dozvoljena gradnja, uz obrazloženje da se „nalaze na vodozahvatu“.
– Izgubili smo tu fabriku, a šta će se dalje dešavati zavisi od Actavisa – zaključuje najuspešniji menadžer leskovačkog kraja.