Za lokalne sukobe interesa „nadležna“ Agencija za sorečavanje korupcije

Konstantovano je u istraživanju „Lokalni institucionalni barometar, koji realizje koalicija „PrEUgovor“, a kojim se prate merljivi efekti reformi u procesu evorpskih integracija Srbije na terenu, sa fokusom na poglavlja 23 i 24.

Istraživanje je pokazalo da je, u Novom Pazaru, institucionalna povezanost u sprečavanju sukoba interesa na „klimavim nogama“.

Retki su slučajevi kad o potencijalnom sukobu imteresa raspravlja i odlučuje Gradsko veće. Zabeležen je samo jedan slučaj, kada je na jednu pridodata i druga dunkcija.

Prema podacima Agencije ta sprečavanje korupcije, u ovom gradu se poštuje zakon, jer su od 2020.godine vođena samo dva postupka protiv novopazarskih funkcionera.

Utvrđeno je da je odbornik M.M., iz vladajuće Sandžačke demokratska partije (SDP), pekršio zakon jer je obavljao više funkcija i o tome nije obavestio tu instituciju niti je tražio saglasnost.

Kao vd direktora Opšte bolnice, dobio je novi odbornički mandat u gradskom parlamentu i funkciju ćlana Nadzornog odbora Nacionalnog parka „Đerdap“.

Agencija mu je izrekla meru javnog objavljivanja kršenja Zakona o sprečavanju korupcije, a ne razrešenje sa funkcije.

S obzirom na to, Skupština grada nije imala obavezu da, protiv njega, pokrene bilo kakav postupak.

Drugi postupak je u toku. Vodi se protiv odbornice M.P. iz Stranke pravde i pomirenja (SPP), jer i roki od 30 dana od stipanja na funkciju, nije podnela izveštaj o svojoh imovini i prihodima.

„Klimavo“ je i postupanje u novopazarskom Osnovnom i Višem tužilaštvu, gde se protiv lokalnih funkcionera, uglavnom, postupali po privatnim krivičnim tužbama. „zbog sumnje da su počinili krivična dela, koja nisu u vezi sa funkcijom koju obavljaju“.

U poslednje tri i po godine, Osnovno tužolaštvo vodilo je tri postupka protiv odbornika u lokalnom parlamentu.

K.Z., odbornik SDP, dobio je krivičnu prijavu „zbog sumnje da je počinio krivično delo ugrožavanja sigurnosti“. Prijava je odbačena, jer se za to delo, za koje je prijavljen, ne goni po službenoj dužnosti, obrazložila je Agencija za suzbijanje korupcije.

Protiv odbornika S. R., iz SPP, vođen je postipak „zbog sumnje da je počinio krivično delo neovlašćene upotrebe tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga”,

Taj slućaj je pravosnažno završen primenom instituta odlaganja krivičnog gonnjenja i uplatom određenog iznosa u humanitarne svrhe.

Osnovno tužilaštvo je prijavu protiv odbornika A.M. „zbog ugrožavanja sigurnosti u podstrekivanju“, Posebnom odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala Višeg tužilaštva u Beogradu.

To krivično delo izvršeno je na društvenoj mreži Facebook. To tužilaštvo vodi i po dva postupka protiv odbornika A.M. i F.B.. To je, još uvek, u pretkrivičnoj fazi.

Novopazarsko Više tužilaštvo imalo je tri slučaja protiv lokalnih funkcionera. Dva predmeta su prosleđena tužilaštvima u drugim gradovima, a u trećem je utvrđeno da nema elemenata krivičnog dela, koje se goni po službenoj dužnosti.

Epilog jop šeka krivična prijava protiv pet članova Gradskog veća, zbog sumnje da su počinili zloupotrebu službenog položaja.

Više tužilaštvo je predmet prosledilo Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Kraljevu, „procenjeno je da je to krivično delo iz njihove nadležnosti“.

Tužilaštvo u Kraljevu primilo je prijavu i od policije u Novom Pazaru zatražena je provera navoda u prijavi. Šta je, do sada, otkriveno nije poznato.

Iz novopazarskog Tužilaštva, još jedna, prijava prosleđena je Tužilaštvu za organizovani kriminal, a ono Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Kraljevu.

Radi se o prijavi protiv odbornika i vd direktora Opšte bolnice M.M. „zbog sumnje da se sa više lica udružio u kriminalnu grupu radi vršenja krivičnih dela“.

U krivičnoj prijavi, protiv odbornika A.Š. „zbog krivičnih dela ugrožavanja sigurnosti i priznanja kapitulacije ili okupacije”, nakon istrage, utvrđeno je da nema „elemenata krivičnih dela“, koja se gone po službenoj dužnosti.

Zajedničko za sve postupke je da nisu završeni osuđujućim presudama, čiji rezultat bi bile odgovarajuće mere lokalne samouprave. Zbog toga su istraživaći ostali uskraćeni za konkretnu ocenu o postupanju gradske uprave na osnovu sudskih presuda.