Od 78,5 miliona dinara, koliko je ove godine „podeljeno“ medijskim projektima od javnog interesa, više od četiri petine sredstava (81,46 odsto) dobili su mediji koji su vlasnički, uređivački i finansijski bliski vlastima i Srpskoj naprednoj stranci.
Prema iznosu sredstava opredeljenih za konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, Niš je i ove godine među vodećim gradovima i opštinama u Srbiji.
Mediji niške porodice Radomirović- televizija Belle amie i Narodne novine, i agencija Danijele Vuković, koja je zaposlena u Radomirovićevoj „medijskoj imperiji“, inkasirali su 29 miliona dinara (više od trećine ukupnih sredstava). Televizija Zona plus, u vlasništvu sina direktora BIA i nekadašnjeg funkcionera SNS-a Bratislava Gašića, kao i portal Zona plus, dobili su 14,4 miliona dinara (skoro petinu sredstava). Gašićima i Radomirovićima još 14,4 miliona dinara „obezbedila“ je Niška televizija, čiji je vlasnik konzorcijum Radomirevićevih Narodnih novina i Slađane Ostojić, direktorke Gašićeve Televizije Zona plus. Televizija Kopernikus cable network, u vlasništvu poverenika SNS-a z Niš Zvezdana Milovanovića, inače brata Srđana Milovanovića, koji je nedavno kupio TV Prva, TV 02 i B92.net, primiće 3,5 miliona dinara.
Medju budžetski podržanim projektima su i oni kojima je aplicirao Radio 018 i Gradski portal 018, čiji je vlasnik član niške SNS Nikola Panić, koji je predstavljan i kao član Službe informisanja te stranke, koji su dobili 2,5 miliona dinara. Iz budžeta je 1,2 milion dinara dobio i Miloš Stošić, osnivač PR agencije za računarsko programiranje „Cloudclode“, koja ima upravljačka prava nad Niškim portalom, koji je u vlasništvu Jelene Đorđević, supruge direktora niške Tržnice i funkcionera SNS-a Gorana Đorđevića.
Novinarske organizacije i udruženja koja su najkritičnija prema politici vlasti u medijskoj oblasti već treću godinu zaredom nemaju svoje predstavnike u niškoj Stručnoj komisiji za ocenu projekata, čija je nadležnost da predloži projekte koje treba budžetski podržati. Većina članova komisije ne donosi takve odluke prvi put- Zoran Veličković je njen član treći put, a Marina Dimitrić i Aleksandar Simić- drugi put. U poslednje tri godine, u komisiji je dva puta bio i Dušan Stojanović.
U Stručnoj komisiji za Danas kažu da su prilikom ocenjivanja „vodili računa isključivo o profesiji i kvalitetu projekata, a ne o mediju koji je taj projekat kandidovao“. Srđan Conić, predsednik Stručne komisije, kaže da su projekti ocenjivani po kriterijumima koje je propisao konkurs, a da nije bilo „sistema bodovanja“. On precizira da nisu svi članovi Komisije ocenjivali sve projekte, već je svaki član ocenjivao deo projekata koji im je „dodeljen na osnovu njihove kompetenosti“. Svi članovi komisije su, pak, ostvarili uvid u sve projekte, a na kraju jednoglasno donosili odluke.
– Nakon što sam prethodne dve godine bio predsednik Stručne komsije, a ove godine njen član, sledeće godine neću biti u njoj, jer ne mislim da sam „bogom dan“, kao što to misle članovi mnogih komisija. Ponavljanje članstva u jednoj istoj komisiji ima i dobre i loše strane. Dobre su da na taj način ostvarujete kontinuitet, koji vam pomaže u radu, a loše što postoji rizik da se vremenom uđe u neke nečasne kombinacije, što se, pretpostavljam, kod nekih ljudi i događa- kaže Zoran Veličković, koji je inače vlasnik pet televizija, radija i portala u Vranju i Bujanovcu.
Generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković ocenjuje da i niški konkurs, na kojem godinama unazad budžetsku podršku ne dobijaju mediji koji nisu po ukusu republičke i lokalne vlasti, a u čijoj stručnoj komisiji „nema kandidata najvećih i renomiranih udruženja- UNS-a, NUNS-a, NDNV, ANEM-a i Lokal presa, a ima javnosti nepoznatih udruženja kao što su PROUNS, Društvo novinara Niša ili COMENT, pokazuje da je „na delu“ izigravanje smisla celog sistema sufinansiranja javnog interesa. Scenario koji to omogućava podrazumeva da se za članove stručnih komisija „imenuju nekompetentni pojedinci koji veoma poslušno i po automatizmu svoje kriterijume podređuju političkim i propagandnim interesima vlasti“.
– Zbog svega toga, NUNS poslednjih godina javno ukazuje da je reč o organizovanom kriminalnom poduhvatu. Naše analize sa takvom ocenom uvažavaju i pojedine međunarodne organizacije kao što su Evropska federacija novinara, Reporteri bez granica, ali i Evropska komisija, koja u svojim izveštajima o napretku redovno kritikuje praksu projektnog sufinansiranja medija. Nažalost, za sada je to bez ikakvih rezultata- kaže Raković.
Predrag Blagojević, glavni i odgovorni urednik Južnih vesti, podseća da taj internet portal ove godine nije konkurisao ni na niškom konkursu ni pred Ministarstvom kulture i informisanja, a da je prošle godine odbio da primi 600.000 dinara, koje mu je Stručna komisija dodelila.
– Ne želimo da dajemo legitimitet nečemu što smatramo kriminalnim i duboko suprotnim našim uverenjima. Ovi konkursi su farsa i zapravo se zakon koristi da se legalizuje korupcija i da vlast kupi lojalnost medija. Novac se na ovim konkursima ne deli da bi građani bili bolje informisani, već naprotiv- da bi bili informisani što lošije, pogotovu o gradskoj administraciji i vladajućoj partiji. Paradoksalno, gradska administracija novac građana koristi da bi ih lagala. Ako u medijima koji su dobili ubedljivo najviše novca ne može da se nađe ni jedan jedini prilog o protestima „1 od 5 miliona“, kao da se oni nisu ni dešavali, dok istovremeno sve niške televizije uživo prenose i najobičnije mitinge vladajuće partije, jasno je da je ovaj budžetski novac namenjen ulepšavanju stvarnosti- kaže Blagojević za Danas.
On podseća da niška gradska administracija ni ove godine nije objavila obrazloženje za imenovanje članova Stručne komisije, kriterijume po kojima su oni izabrani i imena kandidata. U medijima, kaže, radi duže od 20 godina, ali za većinu članova Stručne komisije „nikada nije čuo“. Ipak, kada se pogleda njen sastav, vidi se da je reč o „vrlo uskom krugu ljudi koji se ’vrte’ po konkursima, kao članovi komisija ili kao učesnici, a koji jedni drugima odobravaju novac, po principu ‘ti meni serdare, ja tebi vojvodo’“.
Na niški konkurs su stigla 83 projekta, od kojih su budžetski podržana 34. Između ostalih, nisu prošli projekti dnevnog lista Danas, kao i niškog City radija i nezavisnog portala Medijska kutija. „Nisu prošli“ ni projekti Politike, Novosti i Sindikata novinara Srbije.
Ćutanje administracije
Načelnik niške Gradske uprave LJubiša Janić danas nije odgovorio na pitanja Danasa po kom kriterijumu u poslednje tri godine bira članove Stručne komsije među kandidatima koje predlažu novinarske organizacije ili se oni samokandiduju, zašto se isti članovi komisije ponavljaju iz godine u godinu i zašto u komisiji nema predstavnika novinarskih organizacija i udruženja koji su najkritičniji prema politici vlasti u medijskoj oblasti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.