Za nauku potrebne pare

Dobri pojedinci ne čine sistem, oni su tu da doprinesu rejtingu naše nauke, ali je bitan sistem. Da bismo imali jaku nauku potrebne su pare – kaže za Danas Živoslav Tešić, profesor Hemijskog fakulteta u penziji i bivši prorektor Univerziteta u Beogradu, komentarišući najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će dati sve od sebe da vrati profesora Stojana Radenovića da svoje naučne radove potpisuje za Univerzitet u Beogradu.

Radenović je, podsetimo, već četiri godine na listi 100 najuticajnijih naučnih umova u oblasti matematike, a kao visokocitirani naučnik je doprineo da UB prethodnih godina popravi svoju poziciju na Šangajskoj listi. Za taj skok je bio zaslužan i Zoran Kadelburg, takođe matematičar, koji je na listi 100 najuticajnijih istraživača bio 2016. i 2017. godine.

Međutim, prošle godine Kadelburg je ispao sa te liste, a Radenovića je angažovao Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji, što je doprinelo padu Univerziteta u Beogradu za oko 100 mesta na Šangajskoj listi.

Brojni članovi akademske zajednice ukazuju da je ovogodišnja pozicija UB očekivana i da je rezultat više faktora, te da je ogroman uspeh da se naš najveći univerzitet zadržao u grupi top 500 na svetu, ako se ima u vidu budžet za nauku. To što više nemamo naučnika sa Univerziteta u Beogradu u grupi visokocitiranih, što je jedan od kriterijuma za rangiranje, jeste uticalo na pad na rang-listi, ali je, s druge strane, pokazalo realnu poziciju UB, između 401. i 500 mesta.

Analiza profesora Elektrotehničkog fakulteta u penziji Miodraga Popovića je pokazala da je uticaj povećanog finansiranja (iz vremena kada je ministar nauke bio Božidar Đelić) i ostalih mera koje je država preduzimala trajao do 2014. godine, a da je nakon toga usledio pad koji je bio prikriven zbog pojave dvojice matematičara na listi visoke citiranosti.

On smatra da bi takav scenario mogao da bude izbegnut da nije oboren konkurs za nauku kada je ministar prosvete i nauke bio Srđan Verbić. Popović kaže da su resorno ministarstvo i Univerzitet u Beogradu morali da nađu načina da zadrže Stojana Radenovića kada je otišao u penziju, za koga kaže da je skroman čovek.

Radenović je penzionisan 2013, i odmah skinut sa projekta na kome je bio angažovan jer tako predviđa zakon, a njegov matični Mašinski fakultet mu nije produžio radni odnos, jer je to pravilo koga se striktno pridržavaju u svim slučajevima.

Radenović za Danas kaže da ga niko nije predložio za profesora emeritusa (za razliku od njega Zoran Kadelburg ima to zvanje) ali da nikome ništa ne zamera. On navodi da je spreman da ponovo objavljuje radove sa afilijacijom Univerziteta u Beogradu ako mu „nešto ponude“, ali da će u suprotnom morati da potpiše ugovor za neki strani univerzitet, jer mu je penzija mala i mora da izdržava porodicu. Inače, ugovor koji ima sklopljen sa univerzitetom iz Saudijske Arabije formalno ističe krajem godine.

Radenović smatra da finansiranje nije ključni uslov za publikovanje radova u međunarodnim časopisima i iznosi kritike na račun dela redovnih profesora koji, kako kaže, ne rade ništa. Smatra da je mentalna lenjost naših akademika i univerzitetskih profesora, koji vrlo malo objavljuju i među kojima nema visokocitiranih, jedan od ključnih razloga što je Univerzitet u Beogradu pao za sto mesta, i dodaje da je trenutna pozicija na Šangajskoj listi – realnost.

Živoslav Tešić, međutim, tvrdi da je u disciplinama poput hemije, biologije i medicine neophodan novac da bi naučnici ušli u kategoriju visokocitiranih, dok je u matematici i nekim teorijskim naukama to moguće i bez velikih finansijskih ulaganja. Za njega je plasman UB među 500 najboljih svetskih univerziteta „fantastičan uspeh“, s obzirom za izdvajanje države za nauku. Kaže da je nauka jedino autohtono i kvalitetno što Srbija ima.

– Kad skočimo na nang-listi država nas potapše po leđima i to je kraj priče, umesto da bude početak. Državu ne interesuje univerzitet. Univerzitet u Beogradu je proglašen za ustanovu od nacionalnog značaja i od toga nema ništa. Takvim institucijama država mora da obezbedi dodatno finansiranje i da traži odgovarajući rezultat – smatra Tešić.

Politizacija

Mnogi članovi akademske zajednice nisu želeli da komentarišu to što je ovogodišnji plasman UB na Šangajskoj listi ispolitizovan. Osim predsednika države, koji je izneo kritike na račun prethodnika koji mu sada sole pamet što nas na rang-listi nije bilo pre 2012. godine (to je inače bila prva godina kada smo se prijavili), oglasile su se i neke opozicione stranke, dovodeći u vezu pad UB sa plagijatima. U jučerašnjem gostovanju na TV Prva Aleksandar Vučić je pomenuo da je Stojana Radenovića svojevremeno odlikovao Tomislav Nikolić „na ponos naše države“, a to je bio predlog Mašinskog fakulteta, na kome je Radenović radio do penzionisanja. Zanimljivo je da je na listi najuticajnijih naučnih umova godinama još jedan srpski matematičar Stevo Stević, koji radi na Matematičkom institutu SANU, ali objavljuje radove za inostrane univerzitete. Sagovornici Danasa tvrde da bi angažovanje stručnjaka takvog ranga drastično popravilo našu poziciju na Šangajskoj listi.