Za ovu krv krivim Vesića i Šapića

Tipični simptomi su svrab i osećaj peckanja u nosu i očima, intenzivno kijanje i suzenje očiju, obilna sekrecija iz nosa, smanjeno čulo mirisa, nekad i otežano disanje. Teži oblici alergije na ambroziju izazivaju razdražljivost, glavobolju, zujanje u ušima, ponekad i napad bronhijalne astme. Neretko se, i pored redovne terapije, pacijenti zbog gušenja obraćaju Hitnoj pomoći.

Alergija na ambroziju je iz godine u godinu sve češća i kod osoba koje predhodno nisu ispoljavale nikakve alergijske reakcije. Nekada je na ovaj korov bio alergičan svaki 10. stanovnik naše zemlje, a sada se ta brojka povećava jer je zagađenost vazduha visoka, a broj čestica polena sve veći jer nadležne službe ne rade na njenom suzbijanju.

U slučaju da ipak postoji neko ko nije video ili čuo za nekog sa intenzivnom alergijskom reakcijom, njegov prosečan dan od početka avgusta pa do oktobra izgleda otprilike ovako:

Ukoliko se budite rano (što je posebna katastrofa jer je količina polena tada najveća), prvo ćete morati da trljate oči nekoliko minuta. Lekari ne preporučuju, ali svrab je toliko intenzivan da drugog rešenja nema.

Naravno, zapušeni su vam i nos i sinusi, pa vazduh punim plućima udišete kroz usta, što je posebno blagotvorno ako ste astmatičar.

Kada malo dođete k sebi, skuvate kafu i sednete da je popijete, kreće rafalno kijanje koje čuju i stanari iz susedne zgrade. Posle jedno desetak intenzivnih “apćihaaa”, kreće krvi iz nosa. Onda je malo zaustavite, srknete kafu, opet kijanje, krv, kafa… I to vam je jutarnja rutina.

Alergija naravno traje čitavog dana, i to nije samo kijanje ili kašalj, već apsolutna nemogućnost da istim intenzitetom radite bilo šta što ste mogli pre avgusta, dok kraljica korova nije pustila svoj polen.

Snage nemate ni fizički ni psihički. Umorni ste, razdražljivi, slabije spavate, ne možete ni da pešačite duže od par minuta a kamoli da se po lepom letnjem danu bavite nekim sportom i to ne daj bože u prirodi.

Posle posla, trk u kuću i paljenje klime. Dok drugi uživaju u čarima leta, vi samo čekate da prođe kako biste prodisali i profunkcionisali.

I dok su poneke rečenice gore bile u šaljivom tonu, jer pričate o sopstvenom iskustvu koje se lakše podnosi ako mu se nasmejete, svaka pomisao na humor pada u vodu kada je u pitanje dete.

Dete koje je prvi put sa svojih osam godina razvilo alergijsku reakciju na polen ambrozije. Koje pije antihistaminike i inhalira se kortikosteroidima. Dete koje vam sa setom kaže “eee, mama, a je l se sećaš kad sam pre 15 dana bio potpuno zdrav?”. A sad su vam lekari i terapije svakodnevica.

I onda budete besni jer ste nemoćni da zaštitite sopstveno dete od zla koje mu je drugi napravio nemarnošću, nebrigom, bezorbzirnošću i bahatošću. Tu prvenstveno mislim na gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića (u drugom mandatu) i njegovog prethodnika, zamenika gradonačelnika Gorana Vesića.

Ništa nisu učinili da reše problem ambrozije a mogli su i morali su. Neka samo pogledaju kako su se okolne zemlje rešile ovog korova. neka pitaju nekog ili pročitaju bar neku brošuru. Ambrozija je korov, a kao i svaki drugi uništava se pre cvetanja i širenja polena. Sad je kasno jer bi šteta bila još veća, ali trebalo je da narede nadležnima da to urade u aprilu. I prošlog aprila, i onog tamo, i 10 godina unazad da su tako radili, ne bi bilo ovoliko bolesnih i nesposobnih za normalan život i rad.

Da su na vreme počeli sa uništavanjem ambrozije, moje dete ne bi udisalo kortikosteroide, a i za ovu krv što mi svako jutro ide iz nosa krivim isključivo Vesića i Šapića.

Koji imaju preča posla, pa i da se svađaju među sobom, umesto da brinu makar o zdravlju građana, ono najmanje što mogu, a to je da nalože uništavanje korova.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.