Za pobedu se nije znalo

U događaju poznatom kao „Krvavi uskrs“, na Plitvicama je došlo do prvih oružanih borbi između hrvatske policije i pobunjenih Srba na području koje će narednih godina biti poznato kao Republika Srpska Krajina. Kao rezultat ovih okršaja, poginuli su hrvatski policajac i jedan meštanin srpske nacionalnosti. Jugoslovenska narodna armija (JNA) je intervenisala napravivši tampon zonu između sukobljenih strana, a samo dan nakon ovog događaja, pobunjeni Srbi u ovoj oblasti proglasili su nezavisnost od Hrvatske. Nepunih mesec dana nakon Zvezdine pobede nad Olimpikom, 25. juna 1991. godine, Hrvatska i Slovenija proglašavaju secesiju od Jugoslavije, čime je, praktično, ova država prestala da postoji.

U razgovoru sa ispitanicima u Zagrebu tokom maja 2013. godine, saznao sam da se za Zvezdinu veliku pobedu u Bariju, u trenutku kada se događala, u Hrvatskoj zapravo nije ni znalo. Prema njihovim rečima, hrvatski mediji u tom trenutku praktično nisu poklanjali nikakvu pažnju događajima iz Srbije, a ako i jesu, te vesti nisu imale nikakve veze sa fudbalom. Iz njihove perspektive, oružana pobuna i okupacija dela državne teritorije od strane odmetnutih Srba iz RSK predstavljali su više nego dovoljan razlog da se o uspesima suseda apsolutno ne vodi računa. S druge strane, ispitanici iz Srbije Zvezdin trijumf nisu ni razmatrali u kontekstu uspeha jugoslovenskog, već isključivo srpskog fudbala. Da sam ova pitanja mogao postaviti ranije, u vreme kada se sve dešavalo, moguće je da bi odgovori bili i raznovrsniji. Ovako, većini ispitanika zaista nije ni palo na pamet da je Crvena zvezda tada nastupala kao prvak SFRJ, niti im je, u tom smislu, to uopšte bilo važno.

Ukoliko je bilo neke problematizacije ovog događaja, ona je više funkcionisala unutar suparništva Crvene zvezde i Partizana. U tom smislu, iz iskaza ispitanika može se zaključiti da ni jedna ni druga strana nisu smatrale da postoji bilo šta što bi moglo da se smatra zajedničkim uspehom u pobedi još uvek zvanično jugoslovenskog fudbalskog kluba.

Ako je za navijače zaista postojalo „samo jedanaest predsednika na terenu“ (isto: 1198), u medijima je slika odavno bila potpuno drugačija. Naime, uspesi Crvene zvezde su veoma brzo postali integralan deo dominantnog diskursa srpskog nacionalizma, pa je tako, recimo, književnik Petar Džadžić izjavio: „Sedamdesetih godina, moji prijatelji i ja izdvojili smo četiri takve, reprezentativne institucije novijeg vremena u savremenom društvenom životu Srba: SANU, 'Politika', izdavač 'Prosveta' i Crvena zvezda“ (Politika, 30. 1. 1989; Čolović 2000). Slično tome, pisac Brana Crnčević u intervjuu listu Sport ističe kako je on navijač Partizana koji navija za Crvenu zvezdu, objašnjavajući ovaj paradoks činjenicom da su Zvezdini uspesi mnogo značili Srbima u dijaspori i Srbima koji su ovde (Sport, 26. 12. 1991; Čolović 2000). Čolović u svojoj studiji „Fudbal, huligani i rat“ navodi mnoštvo primera iz štampe koji potvrđuju i naglašavaju isticanje Crvene zvezde kao simbola srpstva.

Takođe, neposredno nakon Zvezdine pobede, Politika u članku pod naslovom „Crvena zvezda – srpska zvezda“, ističe da je sam Sveti Nikola, po kome je stadion u Bariju dobio ime, pomogao beogradskom timu da ostvari trijumf, naglašavajući kako je ovaj uspeh od ogromne važnosti za Jugoslaviju, ali, pre svega za – Srbiju..

Crvena zvezda je, dakle, u tom trenutku u javnosti bila percipirana kao simbol srpstva, služeći kao više nego reprezentativan primer uspeha nacije, postajući važan deo nacionalističkog političkog mita. Kolika je snaga tog narativa, i u kojoj meri se i do današnjih dana on reprodukuje, vidljivo je iz sledećih primera. Tako je, recimo, na konstitutivnoj skupštini ovog fudbalskog kluba 21. juna 2012. godine akademik i pesnik Matija Bećković naglasio: „Prilika je da obnovimo gradivo. Najvažnije srpske institucije su Srpska pravoslavna crkva, Srpska akademija nauka i umetnosti, Crvena zvezda i list Politika. Uvek su ono što je narod i verovao da jesu“ (Sportski žurnal, 21. 06. 2012). U sličnom tonu, predsednik beogradskog kluba Vladan Lukić u jednom obraćanju navijačima Zvezde je objasnio: „Kada god je bilo dobro Zvezdi, bilo je dobro i Srbiji. Crvena zvezda je najveći srpski brend po kome se prepoznajemo u svetu. Biti zvezdaš – znači biti Srbin. Probali su da nas unište, da kao srpski brend nametnu neke jugoslovenske klubove, da prevare ljude. Nije im uspelo zahvaljujući milionima zvezdaša. Nije im uspelo jer udariti na Zvezdu znači udariti na Srbiju, a zna se kako su u istoriji prolazili oni koji su napadali Srbiju!“ (Blic, 4. 5. 2010).

Nastavlja se