Za podršku studentima sa hendikepom visokoškolske ustanove za dve godine izdvojile 0,04 odsto svog budžeta

To praktično znači da se od 100.000 dinara u tu svrhu izdvaja od 14 do 40 dinara, rekao je on u serijalu razgovora „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.

Selaković je naglasio da najveća zastupljenost studenata sa hendikepom na Filozofskom fakultetu (30), zatim na Pravnom (21), Medicinskom (17) i Fakultetu organizacionih nauka (13).

On je, kao najčešći vid podrške studentima sa hendikepom, označio obezbeđivanje ovlašćenog asistenta i pristupačnog prostora prilikom polaganja prijemnog ispita i prilagođenu literaturu.

Najveći broj vidova podrške obezbeđuje Elektrotehnički fakultet, a najmanje Medicinski, gde se, kako je napomenuo, tvrdi da su svi njihovi studenti sposobni da studiraju bez ikakve podrške.

„Na 35 visokoškolskih ustanova u periodu od 2017. do 2020. godine u prvu godinu studija prosečno je upisano 530,8 studenata. Od tog broja je svake godine na svakoj visokoškolskoj ustanovi prosečno upisan 1,51 student sa hendikepom u prvu godinu studija“, precizirao je Selaković.

Kako je objasnio, formalno učešće studenata sa hendikepom u studentskoj populaciji je 0,28 odsto, odnosno 60 odsto manje od njihovog udela u opštoj populaciji.

Predstavnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Jelena Kotević ukazuje da je diskriminacija osoba sa hendikepom opšteprisutna u društvu i navodi da je broj pritužbi zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta već godinama na prvom mestu.

Problemi osoba sa invaliditetom su brojni, predočila je Kotević i primetila da je veliki broj osoba sa invaliditetom veoma siromašan ili u riziku od siromaštva.

Pri tome, suočen je i sa brojnim preprekama koje se odnose na teži dolazak do zaposlenja i nedostatak odgovarajućeg obrazovanja.

Ovi problemi su postali još upadljiviji tokom pandemije, rekla je Kotević i precizirala da je poverenica u tom periodu pojačano pratila stanje u oblasti zaštite ravnopravnosti osoba sa hendikepom.

Reagovala je sa 312 preporuka mera i 12 inicijativa organima javne vlasti u cilju sagledavanja problema osoba posle uvođenja različitih antikovid mera, koje su dovele do ograničavanja brojnih prava svih građana, pa i osoba sa invaliditetom.

Kako je naglasila Kotević, pored obrazovanja, najveći broj pritužbi se tiče postupka pred organima javne vlasti.

One se odnose na ostvarivanje prava na stipendiju na lokalnom nivou, kao i na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja, socijalne zaštite, pružanja usluga i korišćenja javnih objekata i površina.

Neprustupačnost je i dalje jedana od ozbiljnih problema u smislu arhitektonskih barijera, koje i dalje predstavljaju veliku smetnju za punu inkluziju osoba sa invaliditetom.

Postoje i prepreke koje se odnose na nemogućnost komunikacije i njihovog uključivanja u redovne tokove društva upravo zbog nepristupačnih formata, zaključila je Kotević.