Za pravnu sigurnost građana

Javni beležnici, odnosno notari, kako se obično nazivaju, postojali su u pravnom sistemu i na ovim prostorima od 1930. godine, ali mahom u većim gradovima. Prijepolje nikada nije imalo javnog beležnika.

Kako je, uz ostale stroge kriterijume, trebalo položiti i veoma zahtevan javnobeležnički ispit, neće ih odmah biti u mnogim gradovima, ali u Prijepolju hoće. Taj posao će obavljati Slađana Rajić, diplomirani pravnik i biće javni beležnik za područje koje obuhvata Osnovni sud u Prijepolju, dakle za građane Prijepolja i Nove Varoši.

– Osnovni razlog za uvođenje javnog beležnika koga imaju sve države u Evropi je pravna sigurnost građana prilikom obavljanja različitih pravnih poslova, kao što su: ugovori o raspolaganju nepokretnostima, (prodaja stana, ugovor o hipoteci, ugovor o zakupu poslovnog prostora), doživotnom izdržavanju, ustupanju i raspodeli imovine za života, imovinskim odnosima supružnika i drugi ugovori. Javni beležnici overavaju sadržinu ovih ugovora i stranke više neće morati da idu na sud. No, ni do sada sudovi nisu overavali ugovore, već samo potpise na ugovorima i zato je postojao veliki rizik. Javni beležnik, dakle, ne overava samo potpis, već je dužan da proveri sadržinu ugovora, da utvrdi da li je postignuta saglasnost izjavljenih volja ugovarača i da proveri da li je ugovor u saglasnosti sa propisima, moralom i običajima i da, ukoliko utvrdi da ugovor nije takav, da odbije da sačini takav ugovor, u određenim slučajevima, ili da ga ipak sačini ali da u ugovor unese upozorenje koje je dao strankama, kaže Slađana Rajić.

Pored pravne sigurnosti, uvođenje javnog beležnika je veoma važno za rasterećenje sudova jer će biti oslobođeni overavanja ugovora, od marta i overe potpisa, prepisa, rukopisa, a sudovima je, takođe, data mogućnost da poveravaju javnim beležnicima određene vanparnične postupke od kojih su najbrojniji ostavinski postupci. Težnja je da se sudovi oslobode svih oni postupaka koji ne predstavljaju suđenje u najužem smislu te reči, odnosno rešavanje sporova. Za početak, sudovi imaju mogućnost da poveravaju ostavinske postupke javnim beležnicima, a imajući u vidu iskustvo susednih zemalja, verovatno će u narednom periodu preći i potpuno u nadležnost javnih beležnika. Takođe beležnik pomaže u pravnoj edukaciji stranaka i na taj način doprinosi izbegavanju i smanjivanju broja sudskih sporova.

Javni beležnik sam obezbeđuje poslovni prostor, opremu, radnike za svoj rad ali istovremeno država je na njega prenela javna ovlašćenja tako da pečat javnog beležnika ima isti značaj kao i pečat suda i sve isprave koje javni beležnik sačini imaju svojstva javne isprave, a pod određenim uslovima i izvršne isprave. Svakako da je važno pitanje kako će se formirati cene usluga javnog beležnika.

– Javnobeležnička tarifa kojom će se odrediti cene usluga biće jedinstvena u Srbiji i zavisiće od predmeta pravnog posla. Sada građani plaćaju usluge advokata i sudske takse, a nadoknada koja će se plaćati beležnicima obuhvataće i tarifa i taksu, ali će usluge biti sveobuhvatnije zato što javni beležnik odgovara svojom celokupnom imovinom za pravni posao koji je pred njim zaključen, a dužan je da se osigura od odgovornosti tako da ni jedna stranka ne može pretrpeti štetu zbog propusta u radu javnog beležnika. Do sada, su svu štetu snosile same stranke. Dakle, na javnim beležnicima je i velika odgovornost, naglašava Slađana Rajić.