Za prijem novih članica u EU nije potreban referendum

Za Srbiju je izuzetno važna jedna od odredbi predloga izmene francuskog ustava koji danas Komitet za izmenu i modernizaciju institucija predaje predsedniku države Nikoli Sarkoziju. Predlogom Komisije se, između ostalog, menja član 88-5 Ustava koji je predviđao da svako proširenje EU mora da bude prihvaćeno na referendumu. Novim predlogom se predviđa da svako proširenje može da bude prihvaćeno u Skupštini i Senatu na zajedničkoj sednici bez referenduma.
Stari tekst člana 88-5 je donet za vreme predsednika Žaka Širaka zbog Turske, ali se odnosio i na sve druge države. Svaki referendum, bez obzira od kakve je važnosti za državu i građane, nosi rizik da bude iskorišćen u političkoj borbi vlasti i opozicije i da tako prijem novih članica bude doveden u pitanje. Naravno, ne menjaju Francuzi Ustav nas radi opet zbog Turske. Nove veze, prijateljstva traže kompromise. Predsednik Sarkozi je zaista bio, kao i njegov predhodnik, Širak, protiv prijema Turske u EU, ali kako mu je još više stalo do što boljih odnosa sa SAD, zaštitnicom Turske, odlučio je da tu prepreku za njen ulazak u EU ukloni.
Predsednik Sarkozi je ubrzo po stupanju na dužnost formirao Komisiju za izmenu i modernizaciju institucija i na njeno čelo je postavio Eduara Baladira, nekadašnjeg predsednika Vlade i neuspelog kandidata za predsednika države na izborima 1995. I sve druge članove Komisije, kako iz vladajuće stranke tako i iz opozicije je predložio i postavio Nikola Sarkozi.
Komisija prvenstveno predlaže da se još više ojača položaj predsednika države, da se u Ustav unese da: „Predsednik Republike definiše politiku države, a Vlada je sprovodi“. Pored toga predsednik će moći da se obrati Skupštini i Senatu, što do sada nije mogao, ali se u tom slučaju neće voditi rasprava niti će se glasati. Pored predsednika i Skupštini se daju veća ovlašćenja. Skupštinski odbori će, pored Vlade, moći da predlažu zakone; Skupština će moći da formira anketne odbore po svojoj volji; opozicija će imati isto vreme na raspolaganju kao i vladajuća stranka na zasedanjima gde se postavljaju pitanja Vladi.
Najviše polemika izaziva predlog Komisije da se u maloj meri uvede proporcionalni sistem pri izboru poslanika za Skupštinu. Sama vladajuća stranka, Nikole Sarkozija, Ujedinjeni narodni pokret (UMP) se žestoko protivi da od ukupno 577 poslanika samo njih 30 ili 20 bude izabrano po proporcionalnom sistemu, dok bi se ostali i dalje, kao do sada birali po dvokružnom većinskom sistemu. Zato Komisija, tražeći kompromis, predlaže više rešenja i najverovatnije će konačna odluka biti doneta naknadno.
Predviđeno je da Sarkozi uputi Vladi predlog Komisije, koja bi ga posle diskusije i prihvatanja uputila Kongresu (Skupština i Senat) na usvajanje odmah posle lokalnih izbora u martu 2008. (prvi krug 9. a drugi 16. marta). Prvobitno je predsednik Sarkozi želeo da se predlog Komisije usvoji još u januaru, međutim, odloženo je usvajanje kako ne bi pred izbore dodatno uzburkao političku javnost ustavnim ojačavanjem svojih funkcija. Zoran M.