Za prognoze još prerano

Barak Obama i Džon Mekejn.
Dva meseca pred predsedničke izbore u SAD, istraživanja raspoloženja glasača ukazuju na izjednačenost oba rivala u predsedničkoj trci. Nakon prvih prognoza koje su davale solidnu prednost Obami, analitičari sada kao ključni faktor u predsedničkoj trci navode odluke onih pristalica demokrata koje su privržene senatorki iz Njujorka Hilari Klinton. Naime, iako su i ona i njen suprug – bivši predsednik SAD Bil Klinton – na konvenciji u Denveru i zvanično podržali Obamu i pozvali

Godine i prednost i hendikep: Džozef Bajden i Barak Obama

svoje pristalice da glasaju za njega, analitičari ocenjuju da je sasvim realno očekivati da će dobar deo njih, koji uopšte ne simpatiše Obamu, ipak glasati za Mekejna.
Većina eksperata ipak je uzdržana u procenama i ističe da će tek kako se kampanje budu dalje razvijale biti moguće davati neke pouzdanije prognoze.
Senator iz Arizone Džon Mekejn je na konvenciji svoje stranke koja je minulog četvrtka završena u Sent Polu, u državi Minesota, na scenu izašao praćen filmovima koji su prikazivali slike za vreme rata u Vijetnamu, gde je Mekejn proveo pet i po godina kao ratni zarobljenik, ali i filmovima koji su prikazivali njegov dosadašnji rad u Kongresu.
Senator Mekejn je najveći deo svog govora posvetio temama ekonomije i obrazovanja, obećavši da će mu, u slučaju da pobedi, narod biti na prvom mestu. On, međutim, nije štedeo kritike na račun demokrata, ali i kolega iz Republikanske stranke, govoreći da je svrha izbora „u promenama Vašingtona, a ne u dopuštanju da Vašington promeni vas“. Aludirajući na slogan „Promene“ njegovog konkurenta i kandidata Demokratske stranke za predsednika SAD, Baraka Obame, Mekejn je naglasio da je on taj koji će doneti promene i obećao da će „prodrmati Vašington“. Džon Mekejn je istakao da će se truditi da zadrži niske poreze i naglasio da će pokrenuti energetski projekat koji bi omogućio da se više energije proizvodi u SAD.
Ukoliko pobedi na predstojećim izborima, Džon Mekejn će postati najstariji predsednik sa prvim mandatom u istoriji. Njegove godine su ujedno i jedan od razloga, koji politički analitičari u SAD navode kao njegov hendikep u odnosu na Baraka Obamu.
S druge strane, Obami se upravo zamera zbog nedostatka iskustva i rada na rukovodećim pozicijama. Obami se takođe zamera i to da više vodi računa o svom marketingu i da se ponaša kao filmska ili muzička zvezda. Pristalice republikanaca kritikuju ga i da previše obećava, ali da malo govori o tome kako bi svoja obećanja ispunio.
Istovremeno, smatra se da će za Džona Mekejna otežavajuću okolnost u trci za predsednika SAD predstavljati to što će morati da se potrudi da ubedi javnost da baš on može doneti promene. To će, kako se ocenjuje, moći da uradi jedino ukoliko njegova politička platforma bude predstavljala distancu u odnosu na politiku aktuelnog predsednika Džordža Buša, kojeg dobar deo američke javnosti doživljava kao jedinog krivca za ekonomsku krizu i porast cena u SAD. Džordžu Bušu junioru se, naime, zamera da je za osam godina uspeo da ogroman budžetski suficit pretvori u deficit, a kao jedan od osnovnih uzroka za to navodi se način na koji je njegov kabinet vodio spoljnu politiku u prethodna dva mandata.
Inače, za vreme svog govora u Sent Polu, Mekejn je Buša spomenuo u samo jednoj rečenici, komentarišući da je on lider koji je vodio zemlju u najtežim danima, nakon 11.septembra 2001. i dobro poznatog terorističkog napada na gradove u SAD.
Nakon nedavno održane nacionalne konvencije Demokratske stranke, koja je organizovana u Denveru, država Kolorado, najveću pažnju javnosti ipak je privukla nominacija potpredsedničkih kandidata. Barak Obama se, na razočaranje pristalica Hilari Klinton, opredelio da za svog potpredsednika nominuje senatora iz Delavera Džozefa Bajdena. Obami se zamera da je Bajdena izabrao jedino zbog činjenice da je on rođen u Pensilvaniji, koja se u mnogim prognozama navodi kao presudni faktor u predsedničkoj trci. Bajden je senator sa 35-godišnjim iskustvom, a svojevremeno je, kao član Komiteta za međunarodne onose SAD, bio uključen i u radu na rezolucijama koje su se odnosile na ratove na protoru bivše Jugoslavije.
Još veću pažnju javnosti i medija ipak je privukla nominacija 44-godišnje Sare Pejlin, guvernerke Aljaske, za potpredsedničkog kandidata Republikanske stranke. Odmah po najavama da će Mekejn izabrati Pejlinovu, majku petoro dece, u medijima se pojavilo niz optužbi na račun bivše gradonačelnice Vasile, gradića na Aljaski s 9.000 stanovnika. Pejlinovoj se takođe prebacuje da zbog svog neiskustva nije adekvatan potpredsednički kadar, koji bi u slučaju potrebe mogao da odmeni Mekejna. U vezi s takvim konstatacijama, navodi se i to da Pejlinova do prošle godine nije imala pasoš i nikada nije putovala van granica SAD. Najveća pažnja, ipak, bila je usmerena na pisanja medija o trudnoći 17-godišnje kćerke Sare Pejlin, Bristol, ali i one komentare koji su se odnosili na to da Pejlinova ima malu bebu koja boluje od Daunovog sindroma, te da stoga „nije moralno od nje što se upušta u predsedničku trku, kada ima toliko problema u svojoj kući“.
Sara Pejlin je minule srede, na konvenciji republikanaca, i zvanično prihvatila nominaciju za potpredsedničkog kandidata. Njen govor, koji je zbog navedenih pisanja medija u SAD unapred ocenjen kao „najiščekivaniji“ u ovoj kampanji, pratilo je čak 37,2 miliona Amerikanaca – što je cifra približna broju ljudi koji su pratili Baraka Obamu kako prihvata nominaciju Demokratske stranke za predsednika SAD. Njen govor je u medijima i javnosti ocenjen kao impresivan. Govoreći s puno samopouzdanja, Sara Pejlin je pričala o socijalnim i realnim problemima, navodeći i primere iz ličnog iskustva. Na momente duhovit i simpatično ironičan, nastup Pejlinove ocenjen je kao „pravo osveženje“ u odnosu na dosadašnje standarde nastupa republikanaca, a stručnjaci su saglasni da mediji sada neće smeti tako lako da se drznu i napadnu je ponovo. Sam Mekejn je u četvrtak naglasio da je „veoma ponosan što je buduću potpredsednicu predstavio zemlji, ali i da jedva čeka da je predstavi Vašingtonu“.