Za prvake važnije da pišu nego da „klikću“

Prema saznanjima Danasa, Vesić je na nedavnom sastanku sa izdavačima rekao da „papirni“ udžbenici ostaju u upotrebi. Prethodno je u medijima izneo računicu da će „prosečnoj porodici sa dvoje školske dece za udžbenike i tablete uštedeti skoro 200 evra“, te da će „od septembra deci biti znatno lakše torbe jer će uz tablet nositi samo radne sveske u papiru“.

„Nažalost, radne sveske još nemaju kodove, pa ćemo njih kupiti u papiru s obavezom izdavača da već naredne godine i radne sveske urade u digitalnoj verziji“, kazao je Vesić.

Iz škola, međutim, poručuju da isključivo korišćenje digitalnih udžbenika nema stručno opravdanje.

– Štampane radne sveske i radni udžbenici ne smeju da budu ukinuti. Paralelno korišćenje štampanih udžbenika sa digitalnim platformama će doprineti kvalitetu obrazovanja, a ukidanje „papirnih“ udžbenika i uvođenje isključivo digitalnih neće – ocenjuje za Danas Nataša Nikolić Gajić, učiteljica u požarevačkoj OŠ „Kralj Aleksandar I“.

Ona kaže da je svaki digitalni uređaj koji može da podrži onlajn nastavu u ovom trenutku dobrodošao, ali napominje da korišćenje tableta i nastavnih materijala u elektronskom obliku mora da bude kontrolisano i od strane nastavnika, ali i roditelja.

– Motorika je od izuzetne važnosti, naročito za učenike mlađih razreda. Oni moraju da što više pišu rukom, da nauče da sede pravilno kad pišu… Za prvake je bitnije da pišu, crtaju i boje nego da „klikću“ po računaru – kaže Nikolić Gajić.

Profesorka Učiteljskog fakulteta u Beogradu u penziji Biljana Trebješanin ističe da postojeći digitalni udžbenici ne koriste bitne mogućnosti koje taj medij nudi, već je uglavnom reč o preslikanim štampanim udžbenicima sa dodatkom nekih animacija. Ono što nedostaje je interakcija da bi se moglo govoriti o pravim elektronskim udžbenicima.

– Sada postoji euforija oko elektronike. Deca već sa tri-četiri godine umeju da barataju elektronskim uređajima, da pretražuju na internetu, o igricama da i ne govorim. Nije problem da deca ovladaju samom tehnologijom, ali je pitanje odnosa prednosti digitalnih udžbenika i nekih ne baš povoljnih efekata na kognitivni sistem, emocije, socijalne karakteristike dece. O tome tek počinje da se razmišlja, ali je to veoma važna tema – smatra Trebješanin.

Profesor Filozofskog fakulteta u penziji Ivan Ivić ukazuje u svom naučnom radu posvećenom upravo ovom pitanju da su digitalni udžbenici, u njihovim različitim formama, nova pojava ne samo u našoj zemlji nego i u državama koje su ranije počele da ih izdaju (SAD, Južna Koreja) i da još uvek ne postoji dovoljno praktičnih iskustava, niti ozbiljnih istraživanja o njihovoj primeni i učincima. Ipak, ističe se da digitalni udžbenici dele sudbinu drugih digitalnih sredstava u pogledu negativnih efekata koji nastaju zbog same prirode svakog digitalnog medija.

Ivić je u nedavnom razgovoru za Danas je izneo zaključke iz postojećih istraživanja koja ukazuju na rizike upotrebe digitalnih medija.

– Kod onih koji se često služe digitalnim medijima konstatovane su teškoće u koncentrisanju, stalno skakanje s jednih informacija na druge, nesposobnost da se čita sa razumevanjem nekoliko kontinuiranih stranica, ometanje procesa dugoročnog pamćenja (jedinog načina da se formiraju trajna i upotrebljiva znanja) i zbog toga su kod njih mogućnosti dubljih nivoa razumevanja gradiva skoro nepostojeće… Zaključci iz ovakvih istraživanja idu čak dotle da se govori o dekoncentrisanom (rasturenom) umu – rekao je Ivić.

Prema njegovim rečima, dugoročan i ozbiljan problem koji treba rešavati pri stvaranju digitalnih udžbenika sastoji se u tome kako iskoristiti sve prednosti digitalnog medija kao što su multimedijalnost (mogućnost korišćenja verbalnih, video i audio sredstava), mogućnost animacija i simulacija, brzog povezivanja sa drugim izvorima informacija, a izbeći sve pomenute rizike. Ivić je istakao da digitalizaciju u ovoj oblasti u našoj zemlji prate brojni problemi, između ostalog i to što u Srbiji danas ne postoje stručnjaci koji su kompetentni da definišu specifične standarde kvaliteta za digitalne udžbenike.

– Kada bi naši učenici učili iz postojećih digitalnih udžbenika i njihova znanja bila ispitivana pomoću testova kakvi su PISA, rezultati bi bili katastrofalni – ocenio je Ivić.