Za regulisanje klimatskih promena više od bilion evra

Novi planovi Evropske unije za regulisanje klimatskih promena koštaće do 1,1 bilion evra, a treba da budu realizovani tokom narednih 14 godina, navodi se u najnovijoj studiji. Najobuhvatnije ispitivanje upravljanja finansija za rešavanje pitanja klimatskih promena pokazuje zastrašujuću sliku plana za smanjenje emisije štetnih gasova za najmanje 20 odsto do 2020.
Međutim, studija konsultantske firme Mekinsi, koja je prekjuče objavljena u jednom nemačkom listu, objašnjava da je i ekonomski i tehnički moguće sprovesti redukcije štetnih gasova u planiranom roku, ali da je za to neophodan ogroman politički napor. „Na osnovu uravnotežene, razumne primene najjednostavnije dostupne tehnologije, izračunali smo da bi zemlje članice EU morale godišnje izdvojiti između 60 i 80 milijardi evra do 2012“, rekao je Tomas Valenkamp, stručnjak za energetiku u firmi Mekinsi.
Skala troškova za smanjenje štetnih gasova nudi detaljnu analizu potencijalnih troškova za redukciju ugljen-dioksida širom različitih sektora, od šumarstva do saobraćaja. U studiji se navodi da je tehnologija, kao što su sijalice koje štede energiju i proizvodnja energije putem vetra, sposobna da smanji emisiju štetnih gasova za tri četvrtine. Kako bi finansijski efikasni rezultati bili postignuti studija predlaže da se političari prvo usredsrede na uvođenje najjeftinijih i najefikasnijih mera zaštite životne sredine, pre nego što preduzmu mere koje zahtevaju velike troškove. „Više pažnje mora se usmeriti na potencijal koji nudi postavljanje izolacija,“ rekao je Valenkamp. „Postoji čitavo blago jeftinih mogućnosti koje ne bi negativno uticale na naš stil života i komfor“, dodao je on.
Na primer, izolacijom jedne zgrade moglo bi se uštedeti 150 evra po svakoj toni redukovanog ugljen-dioksida. Studija objašnjava da je moguće da svet redukuje nivo ugljen-dioksida za 27 milijardi tona do 2030. To bi, prema tvrdnjama naučnika, obuzdalo globalno zagrevanje.
U studiji se objašnjava da su jedan od najvećih izazova zemlje u razvoju koje proizvode polovinu globalnih emisija ugljen-dioksida. Na Zapadu će se osetiti olakšice izazvane merama za zaštitu klime, kao što je korišćenje sijalica za uštedu energije. Ali, u Africi, Južnoj Americi i Aziji takav potencijal bi bio mnogo manji. Ipak, Afrika i Južna Amerika bi mogle doprineti svetskoj redukciji ugljen-dioksida smanjivanjem krčenja šuma.