Za skoro hapšenje Mladića presudne njegove godine i zdravstveno stanje

Načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina u MUP Srbije Aleksandar Kostić u razgovoru za Danas prvi put javno govori o aktivnostima tima za pronalaženje haških optuženika, potrazi za Ratkom Mladićem, nedoumicama u vezi s hapšenjem Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića, ali i o istrazi o ubistvu braće Bitići, masovnoj grobnici u Petrovom Selu i policijskoj potrazi za bivšim komandantom Žandarmerije Goranom Radosavljevićem Gurijem.
– Ključna je uloga porodice haških optuženika koji se nalaze u bekstvu, jer ukoliko članovi porodica izvrše uticaj da se oni predaju Haškom tribunalu, onda će oni to i uraditi – kaže Kostić, dodajući da porodice svih haških begunaca uvek tvrde da ne znaju gde se oni nalaze, ali da on u to ne veruje.
– Kretanje haškog optuženika Ratka Mladića može se rekonstruisati do 2003. godine, kao i kretanje njegovih pomagača protiv kojih se i vodi krivični postupak pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu. U ovom trenutku ne može se sa sigurnošću reći ko sve pomaže skrivanje Mladića, mada se sumnja na određene ljude. Reč je o grupi ljudi bliskoj porodici Mladić. Policija i druge službe bezbednosti neprekidno prikupljaju, analiziraju i proveravaju sve informacije koje direktno ili indirektno ukazuju na moguće mesto skrivanja Mladića, kao i na njegove pomagače. Rad bezbednosnih struktura trebalo bi da donese rezultat, odnosno informacije o mestu skrivanja Mladića – ističe naš sagovornik. On navodi da lica za koja se sumnja da pomažu skrivanje Mladića to čine iz ličnih razloga, odnosno zbog bliskih veza iz prošlosti s Mladićem i njegovom porodicom.

Haške informacije o Mladiću

Osim dojava građana, Aleksandar Kostić kaže da MUP Srbije samostalno ili u saradnji s bezbednosnim strukturama prikuplja informacije, ali i da dobija informacije iz Haškog tribunala.,

– Informacije iz Haškog tribunala u najkraćem vremenskom roku proveravamo. Nažalost, čak i te informacije često su netačne. Pretpostavljam da je Haški tribunal pojedine informacije dobijao iz nedovoljno pouzdanih izvora, ili to predstavlja test efikasnosti i brzine reakcije srpskih službi bezbednosti – objašnjava Kostić.

– Policija i druge bezbednosne službe intenzivno će nastaviti aktivnosti na realizaciji pune saradnje s Haškim tribunalom – ističe Aleksandar Kostić, načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina.

Kostić ističe da bi hapšenju Mladića u skorije vreme u prilog išle njegove godine, zdravstveno stanje i eventualna bolest zbog koje bi morao da se obrati za pomoć.
– Ići ćemo u susret mogućim događajima i nastojaćemo da na pravi način iskoristimo informacije

Kretanje haškog optuženika Ratka Mladića može se rekonstruisati do 2003. godine, kao i kretanje njegovih pomagača protiv kojih se i vodi krivični postupak pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu. U ovom trenutku ne može se sa sigurnošću reći ko sve pomaže skrivanje Mladića, mada se sumnja na određene ljude. Reč je o grupi ljudi bliskoj porodici Mladić

koje bi mogle da dovedu do mesta njegovog skrivanja – naglašava Kostić. On ističe da su pomagači protiv kojih se vodi krivični postupak „zatvorene“ osobe i da nije bilo moguće od njih dobiti informaciju koja bi dovela do mesta skrivanja Mladića.
– To su ljudi koji smatraju da bi odavanje podataka koji bi doveli do Mladića bilo ravno izdaji. Takve ličnosti su ubeđene u ispravnost svojih postupaka, pristaju na zakonske posledice i nemoguće ih je privoleti na saradnju – ocenjuje Kostić i kao primer navodi da su Mladićevi pomagači prilikom hapšenja izjavili da i kada bi znali nikada ne bi rekli gde se Mladić nalazi.
Na pitanje novinara Danasa da li je hapšenjem Mladićevih pomagača možda uništen dobar trag, Kostić kaže da on smatra da je Mladić napustio taj krug ljudi pre njihovog hapšenja.
– Momenat hapšenja pomagača ili nastavak operativnih aktivnosti zavise od procene. Njihovo hapšenje moglo je da dovede do predaje Mladića koji bi postupkom dobrovoljne predaje sigurno umanjio konsenkvence u postupku utvrđivanja njihove krivične odgovornosti – naglašava načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina.
Sagovornik Danasa ističe da je važno ući u trag novcu kojim se pomaže skrivanje haških begunaca, ali da je to veoma teško jer je najčešće reč o gotovini.
– Onaj ko direktno daje novac verovatno ima saznanja gde se Mladić skriva. Bitno je otkriti osobe koje prenose novac, a to je izuzetno teško – naglašava Kostić.
Načelnik Kostić ističe da pretresanje stanova svih haških optuženika, između ostalog, ima za svrhu i mogući psihološki pritisak na eventualne pomagače, ali i na same optuženike. Kostić ukazuje da samo saznanje da se pretresaju stanovi i da postoji mogućnost otkrivanja mesta skrivanja, kao i pomagača, može dovesti do lokacije na kojoj se nalaze haški optuženici.

U službi bez ratne prošlosti

– Kriterijum za rad u Službi za otkrivanje ratnih zločina, osim stručnosti i profesionalnosti, jeste i da zaposleni nije učestvovao u oružanim sukobima na području bivše SFRJ, kao i da nije bio pripadnik jedinica koje su učestvovale u tim sukobima – naglašava načelnik Kostić.

Govoreći o komentarima u samoj policiji na početku rada Službe, Kostić kaže da su pojedine kolege govorile da nikada ne bi radile taj posao. On dodaje da se situacija u MUP R Srbije u međuvremenu promenila i da sada veliki broj policijskih službenika želi da radi u Službi za otkrivanje ratnih zločina. – Vremenom je sazrela situacija u MUP, kao i u društvu, da nisu samo Srbi žrtve, već da su u pojedinim slučajevima pripadnici srpske nacionalnosti počinioci ratnih zločina – navodi naš sagovornik.

– Bilo je komentara da se procesuiraju samo zločini koji su počinili pripadnici srpske nacionalnosti, međutim u saradnji sa Unmik policijom ova Služba intenzivno radi na rasvetljavanju zločina koje su počinili i pripadnici albanske nacionalnosti – naglasio je načelnik.

Na pitanje novinara Danasa da li su lažne dojave o mestu skrivanja haških begunaca provokacije ili ispitivanje modela ponašanja policije, Kostić je rekao da postoji mogućnost da neki ljudi dolaze s takvim informacijama da bi proverili postupanje policije u takvim situacijama i mogu

Za Goranom Radosavljevićem Gurijem raspisana je potraga MUP Srbije, jer se nije odazivao pozivima policije u vezi s predmetom braća Bitići. Takođe, nije se odazivao ni na sudske pozive u tom predmetu u svojstvu svedoka. Sa aspekta MUP Srbije on je osumnjičeni za kojim se traga na lokalnom nivou, što znači da će on, ukoliko se pojavi na teritoriji Srbije, biti priveden na razgovor i verovatno procesuiran

da se uvere da policija uvek reaguje i na adekvatan način proverava informacije.
Naš sagovornik napominje da policija u saradnji s bezbednosnim strukturama proverava svaku informaciju, a posle toga preduzima sve operativne mere i radnje u cilju lociranja i hapšenja preostalih haških optuženika.
Što se tiče nestanka Gorana Hadžića, posle podizanja optužnice Kostić ističe da je činjenica da je Hadžić uspeo da izbegne hapšenje nanela veliku štetu državi.
– Prema operativnim saznanjima nekadašnji policijski general Vlastimir Đorđević boravio je od 2004. godine na području Budve u Crnoj Gori – objašnjava Kostić i dodaje da je uhapšen na osnovu operativnih saznanja MUP Srbije. On navodi da postoje indicije da je pre 2004. godine Đorđević boravio u Rusiji.
U policiji su informaciju da se Đorđević krije u CG, kako objašnjava Kostić, prihvatili s nevericom, posebno zbog toga što pre toga nije bilo nikakvih informacija o mestu njegovog skrivanja, a poslednja informacija bila je da se možda nalazi na području bivše SSSR.
– Prve informacije vezane za skrivanje Đorđevića u CG bile su vezane za više mesta u priobalju, kao i za planinska područja. Analizom informacija došlo se do saznanja o mogućem mestu skrivanja, kao i o lažnom identitetu koji je koristio Đorđević. Navedene informacije dostavljene su MUP Crne Gore, što je dovelo do njegovog hapšenja – navodi načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina. On naglašava da je važno rekonstruisati Đorđevićevo kretanje pre dolaska, ali i tokom boravka u Crnoj Gori.

Dojave na srpski način

Građani Srbije u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima najčešće dobijaju „ideje“ gde se kriju haški begunci, objašnjava Kostić.

– Bilo je dojava da je Ratko Mladić viđen u blizini kuće poznate estradne umetnice, pa je taj rejon nadziran – ističe Aleksandar Kostić. On navodi i slučaj da je bivši radnik Vojno-medicinske akademije, posle otkaza, prijavio svog načelnika da krije Mladića.

– Ta dojava bila je na prvi pogled logična, ali posle policijske provere pokazala se kao netačna – ukazuje Kostić.

– Znamo da je Đorđević koristio ime Novica Karadžić koji je preminuo 2000. godine. Neophodno je utvrditi sve informacije u vezi s dokumentima koje je koristio Đorđević tokom skrivanja – objašnjava Kostić.
Na pitanje novinara Danasa da li su tačni pojedini navodi u medijima da se u Srbiji haški optuženici „hapse po potrebi“, Kostić kaže da je reč o spekulacijama.
– Pre obraćanja glavnog tužioca Karle del Ponte Savetu bezbednosti uhapšen je Đorđević. Reč je o podudarnosti, jer policija i druge bezbednosne službe ne mogu odrediti trenutak kada će se doći do informacije koja će dovesti do hapšenja nekog haškog optuženika – naglašava Kostić.
Povodom tvrdnji koje su se pojavile u medijima da je nekadašnji general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir uhapšen u Srbiji, sagovornik Danasa kaže da MUP Srbije nije učestvovao u akciji hapšenja i dodaje da je uloga Ministarstva bila prikupljanje informacija, s obzirom na to da se Tolimir nalazio na teritoriji druge države.
– Smatram da se nepotrebno polemisalo o mestu Tolimirovog hapšenja . Mislim da je bitno da je uhapšen i da Srbija ima jednu obavezu manje prema Haškom tribunalu u postupku saradnje s Tribunalom – naglašava Kostić.
– Za nekadašnjim komandantom Žandarmerije Goranom Radosavljevićem raspisana je potraga MUP Srbije, jer se nije odazivao pozivima policije u vezi s predmetom braća Bitići. Takođe, nije se odazivao ni na sudske pozive u tom predmetu u svojstvu svedoka. Sa aspekta MUP Srbije on je osumnjičeni za kojim se traga na lokalnom nivou – objašnjava Kostić. On ističe da će Radosavljević, ukoliko se pojavi na teritoriji Srbije, biti priveden na razgovor i verovatno procesuiran.
– Mislim da se u Petrovom Selu nije moglo ništa dogoditi bez znanja Radosavljevića kao rukovodioca tog policijskog kampa. Mislim da će, kada Radosavljević bude dostupan pravosudnim organima Srbije i kada počne njegovo procesuiranje shodno prikupljenim dokazima, biti otkrivena istina i razrešen ovaj veoma komplikovani i težak predmet – ocenjuje Kostić.
Načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina smatra da će taj predmet biti jasniji i po izjašnjenju Vlastimira Đorđevića koji je imenovan za najvišeg oficira u hijerarhiji, odgovornog za sudbinu braće Bitići.
– On definitivno ima mnogo toga da kaže o tom slučaju, kao i o učešću Gorana Radosavljevića i ostalih pripadnika MUP Srbije – naglašava Kostić i dodaje da je teško utvrditi ko je neposredno ubio braću Bitići, mada ne isključuje mogućnost da su to neka od lica optuženih za taj zločin pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.
On smatra da u slučaju da neki optuženi nisu direktno učestvovali u ubistvu, verovatno znaju ko jeste.
– Možda će ovaj sudski postupak dovesti do toga, kao u slučaju Škorpioni, da neko od optuženih odluči da progovori i kaže po čijim je naređenjima postupao – navodi Kostić.
Naš sagovornik ističe da u tom predmetu postoji solidarnost okrivljenih i ocenjuje da je ključno saznati koji su bili motivi ubistva, da li su ubijeni jer su bili „špijuni“, pripadnici OVK, ili iz nekog drugog razloga.
– Podatak da su tela braće Bitići zakopana u masovnoj grobnici govori o tome da su lica umešana u njihovo ubistvo učestvovala i u stvaranju te masovne grobnice – kaže Kostić.
Kako objašnjava, masovna grobnica i ubistvo braće Bitići su povezani predmeti, a otkrivanje činjenica u jednom će dovesti i do rasvetljavanja drugog predmeta. On naglašava da tvrdnja optuženog Sretena Popovića da se ne seća osoba kojima je predao braću Bitići nema osnova, jer je to nemoguće u policijskom poslu.
– Ukoliko je dat nalog da neka lica budu dovedena u Petrovo Selo, samo po nalogu te osobe mogu biti puštena ili predata. To nije mogao da bude telefonski nalog, već nalog neposrednog starešine – navodi načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina i dodaje da se takvi događaji, uprkos izjavama optuženih, nikada ne zaboravljaju.