Posle Srba, na popisu najviše „nepoznatih“: Za gotovo pola miliona građana nepoznata nacionalna pripadnost

Među onima za koje se ne zna nacionalna pripadnost nalaze se pre svega osobe koje nisu želele da odgovore na ovo pitanje, zatim oni koji su se izjašnjavali po regionalnoj pripadnosti i na kraju oni za koje je ovaj podatak nepoznat jer su dodati iz administrativnih izvora.

Prema rečima demografa Ivana Marinkovića upravo je dodavanje iz administrativnih izvora dovelo do toga da nakon ovog popisa za  toliki broj osoba se ne zna nacionalna pripadnost.

Na popisu 2022. godine iz administrativnih izvora dodato oko 200,000 osoba i one su ušle u ukupan broj stanovnika od 6,6 miliona.

Upitan da li je moguće da je na ovaj način dobijena nepotpuna demografska slika u pogledu prisustva manjina, te da li je moguće da je neka manjina ostala nedovoljno zastupljena u konačnom broju građana, Marinković kaže da odgovor na to pitanje zahteva dubinsku analizu samog načina dodavanja iz administrativnih izvora.

Prema podacima objavljenim u Knjizi 1 „Nacionalna pripadnost“, nacionalna pripadnost odstala je nepoznata za skoro pet odsto osoba (preko 320,000).

Pored toga još 0,18 odsto građana se izjasnilo po regionalnoj pripadnosti (oko 12,000), a njih još oko dva odsto (preko 135,000) nije želelo da odgovori na ovo pitanje.

Odgovor na pitanje o nacionalnoj pripadnosti nije bio obavezan a pravo da ne podele ovaj podataka u najvećoj meri iskoristili su stanovnici Vojvodine – njih četiri odsto (oko 70,000).

Najviše onih koji se nisu izjasnili živi u Severnobačkom okrugu, odnosno u Subotici (oko 13,000) i Zapadnobačkom, u odnosno u Somboru (oko 6,000).

Na prethodnom popisu iz 2011. godine nešto veći broj građana nije se izjasnio o nacionalnoj pripadnosti (2,23 odsto), a tokom 2002. taj procenat je bio 1,44 odsto.

Ivan Marinković kaže da na svakom popisu postoji određeni broj građana koji ne želi da odgovori na pitanje o nacionalnoj pripadnosti i da nije neobično što je najveći procenat neizjašnjenih upravo u Vojvodini.

– Vojvodina je heterogena sredina sa dosta mešovitih brakova i iz tog razloga uvek određeni procenat ljudi ne želi da se izjašnjava o nacionalnoj pripadnosti – kaže Marinković.

Podaci koje je RZS objavio pokazuje i da je među onima koji su izjašnjavali o nacionalnoj pripadnosti bilo 80 odsto Srba, Mađara 2,77 odsto, Bošnjaka 2,31 odsto, Roma 1,98 odsto, Albanaca 0,93….