Za spomenik planirali da potroše 100.000 evra

– Mi smo planirali da na površini od oko tri hiljade kvadratnih metara napravimo memorijalni kompleks osmorici pripadnika OVPMB koji su poginuli u borbama maja 2001. godine. Cela investicija je trebalo da košta oko 100.000 evra, a ta sredstva smo obezbedili od predstavnika albanske dijaspore koji žive i rade u zemljama EU – kažu albanski izvori Danasa iz Preševa.

Kamen temeljac za izgradnju ovog za jug Srbije nesvakidašnjeg spomen-kompleksa postavljen je na mestu Kamenište iznad sela Oraovica naseljenog isključivo etničkim Albancima. Na tom mestu pre desetak dana održan je komemorativni skup sećanja na sukobe pripadnika OVPMB i Združenih snaga bezbednosti.

– Iako je celokupna situacija dosta komplikovana , Albanci Preševske doline žele da imaju trajno obeležje na svoje heroje iz 2001. godine, ocena je predsednika Opštine Preševo Ragmija Mustafe lidera Demokratske partije Albanaca (DPA). Mustafa je zajedno sa predsednikom lokalnog parlamenta Ramizom Ljatfijem, postavio i kamen temeljac, a do stopiranja radova urađeno je ravnanje terena i postavljanje stubova nosača za spomen-obeležja osmorici poginulih pripadnika OVPMB.

– Radovi su obustavljeni po nalogu države Srbije i mi sada ulazimo u jednu drugu proceduru da dokažemo da imamo pravo da gradimo spomen-kompleks koji se nalazi na lokaciji koju su za njegovu izgradnju poklonili meštani Oraovice, pojašnjava za Danas predsednik MZ u ovom selu Fadilj Azizi.

On navodi da je u temelje samog spomenika ugrađeno više od 60 tona betona. Od ukupno tri hiljade kvadratnih metara bilo je predviđeno da spomenik zauzme 900 metara. Osam stubova koji predstavljaju simbolične likove pripadnika OVPMB trebalo je da budu visoki svaki ponaosob po 16 metara. Ceo projekat urađen je u Prištini od strane tamošnjih arhitekata.

Predsednik Koordinacionog tela za opštine Bujanovac Preševo i Medveđu dr Zoran Stanković prilikom nedavne posete ovom području rekao je da zna za „radove na tzv. spomen-kompleksu“, ukazujući na činjenicu „da postaje uobičajeno da kada ovde država Srbija dođe da uradi neku dobru stvar, da se odmah javi neko sa prigovorom ili postavi na dnevni red neku drugu temu“.

I ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi rekao je u Bujanovcu da bi sagledavajući multietičnost države Srbije pre izgradnje svakog spomen obeležja „trebalo razgovarati na tu temu“ i kako je precizirao „svako u Srbiji treba da bude ponosan na svoju prošlost, na ono što jeste, ali uvek treba razmišljati o budućnosti“. Zvanični albanskih političkih partija za sada nisu reagovali na zabranu daljeg izvođenja radova u Oraovici. Uz to nije se razmatrala ni zakonska obaveza da se za uklonjeni spomenik iz centra Preševa pronađe nova lokacija. Funkcioner Demokratske partije (DP) u Bujanovcu Nedžat Behljulji, čija partija zajedno sa srpskim vrši vlast u ovoj opštini, pomalo je ljut na novinare koji ga stalno pitaju vezano za spomenike i prošlost.

– Ma dajte, dosta više sa tim pričama. Imamo mi preče stvari da radimo, bio je kratak Behljulji za Danas.

Oraovica bila strateško uporište OVPMB

Zbog svog položaja selo Oraovica i prostor oko Oraovačkog jezera tik uz administrativnu liniju sa KiM bilo je zgodno za prolaz pripadnika OVPMB i ANA sa Kosova na jug Srbije. Tu je od 12. do 15. maja vođene borbe pripadnika žandarmerije i policije sa pripadnicima 111. i 112. i 113. brigade albanskih ekstremista koje je predvodio Mustafa Šaćiri Špejtim, koji je tada važio za komandanta „Južnog fronta OVPMB“. Šaćiri je bio osnivač OVPMB i zamenik komandanta Šefćeta Muslijua. U tim borbama državne snage bezbednosti zarobili su 80 pripadnika OVPMB. Otpor je slomljen i uz upotrebu jednog tenka, a tom prilikom otkrivena je velika količina naoružanja, bombi i vojne opreme. U selu je bilo i na stotine metara iskopanih rovova.

Ko su „mučenici“?

Projektno rešenje predviđa da se u centru Spomen-kompleksa nađe osam stubova od granita visine 16 metara na kojima bi bila ispisana imena poginulih pripadnika OVPMB: Kastriota Arifija, Šabana Ukšinija (komandanta Terija), Samija Ukšinija, Mitata Muslijua, Bardija Osmanija (komandanta Delte), Kenana Rahimija, Šabana Šahinija i Agima Halimija. U okviru kompleksa bilo je predviđeno da postoji i betonski amfiteatar za scenske programe.