PISA će dati odgovor kako je pandemija uticala na kvalitet obrazovanja

– Mi smo propustili značajnu priliku da na to pitanje odgovorimo pomoću završnog ispita jer je test prošle godine bio olakšan. Tri školske godine protiču u znaku korone i ključno pitanje na koje treba da imamo odgovor je kako je pandemija uticala na efekte i kvalitet obrazovnih ishoda. Stalno pričamo da je kvalitet opao, ali mi to ne znamo. Na to pitanje moramo da odgovorimo podatkom, a ne impresijom. PISA je ozbiljna prilika za to, pošto do sada nismo radili nikakva nacionalna istraživanja i testiranja, niti su ona u naznakama – kaže za Danas Dragica Pavlović Babić, dugogodišnja nacionalna koordinatorka PISA istraživanja.

Ona dodaje da se, otkad je počela pandemija, niko nije bavio kvalitetom obrazovanja.

– Uvek se bavimo time da li se ide u školu ili učenici nastavu prate od kuće, da li preko Vajbera ili Zuma… tehničko-logistička pitanja su jedina koja su se sve ovo vreme otvarala, a PISA je sada prilika da dobijemo odgovor na pitanje šta se desilo sa kvalitetom obrazovanja u ovom periodu, jesmo li se pomerili korak unazad i ako jesmo, koliko i u kojim oblastima – ističe Pavlović Babić.

U predstojećem ciklusu PISA  2022 istraživanja učestvovaće oko 7.600 učenika iz Srbije, starih 15 godina.

– U glavnom testiranju učestvuju 193 škole (178 srednjih stručnih i gimnazija i 15 osnovnih škola) koje su izabrane metodom slučajnog uzorka. U pitanju su kako državne, tako i privatne škole iz različitih delova Srbije. Iz svake škole koja je u uzorku, metodom slučajnog uzorka izabrano je 42 učenika, rođenih 2006. godine. Ovi đaci će na računarima raditi zadatke iz čitalačke pismenosti, nauke, matematike i kreativnog mišljenja – kaže za Danas Gordana Čaprić, nacionalna koordinatorka PISA istraživanja za Srbiju u ovom ciklusu.

Centralna oblast ispitivanja ove godine je matematika, iz koje će biti najveći broj zadataka.

Ovo će biti šesti put kako naša zemlja učestvuje u OECD-ovoj studiji koja se smatra jednom od najcenjenijih i čiji se rezultati u mnogim zemljama prate sa pažnjom i koriste za pobošljanje kvaliteta obrazovanja.

Osnovni cilj PISA istraživanja je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja problema iz svakodnevnog života.

Srbija je učestvovala u PISA istraživanjima 2003, 2006, 2009, 2012. i 2018. godine. Trenutno se radi na realizaciji ciklusa planiranog za 2021, koji je zbog korone pomeren na 2022. godinu.

Gordana Čaprić pojašnjava da se u PISA istraživanju koriste tri vrste instrumenata: testovi za učenike, upitnik za učenike i upitnik za školu.

– Učenici koji su izabrani da urade test sa zadacima, takođe će popunjavati upitnik na kompjuteru, odmah nakon testa ili kasnije u drugom terminu. Upitnik za učenike ispituje stavove učenika prema učenju i njihovim životnim iskustvima. Školskim upitnikom prikupljaju se podaci o tome kako funkcionišu obrazovni sistemi u okviru jedne zemlje i među zemljama. Direktor škole (ili neka druga osoba koju on  zaduži) popunjava onlajn upitnik – navodi Čaprić.

U ovogodišnjem ciklusu učestvuje 85 zemalja širom sveta.

– PISA testiranje se realizuje prema strogim, strandardizovanim procedurama kako bi rezultati koji su dobijeni u 85 zemalja bili uporedivi. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je u januaru i februaru intenzivno radio na edukaciji zaposlenih u školama i do sada obučio oko 530 nastavnika, stručnih saradnika i direktora za razumevanje suštine ovog istraživanja i realizaciju aktivnosti prema predviđenim procedurama – kaže Čaprić.

PISA 2022 istraživanje u našoj zemlji sprovodi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Rezultati će biti objavljeni u decembru iduće godine.

Inače, otkako Srbija učestvuje u PISA studiji, postiguća naših đaka su ispod proseka zemalja OECD-a. Rezultati poslednjeg ciklusa 2018. su pokazali da je svaki treći učenik u Srbiji funkcionalno nepismen, odnosno da ne ume ono što je naučio u školi, da primeni u svakodnevnom životu. Osnovni nivo pismenosti nije dostiglo 38 odsto učenika u čitanju, 40 odsto u matematici, a 38 odsto u prirodnim naukama.

Rezultati učenika iz Srbije su za oko 50 poena niži od proseka zemalja OECD-a i država Evropske unije, što znači da im je potrebno godinu do godinu i po dana dodatnog školovanja da bi tu raziliku nadomestili.

Šta je kreativno mišljenje?

U svakom ciklusu, pored tri osnovna domena (matematička, jezička i naučna pismenost), testiraju se i inovativni domeni. U ciklusu 2018 je to bila globalna kompetencija, a ovaj put je to kreativno mišljenje.

– U ovom istraživanju pod kreativnim mišljenjem se podrazumeva kompetencija da se učenik produktivno angažuje u generisanju, samovrednovanju i unapređenju ideja na način da predstavljaju originalna i efikasna rešenja nekog problema ili zadatka. Rad treba da rezultira napretkom u znanju i izražavanjem mašte koja može imati uticaj na prirodno i društveno okruženje.  U tu svrhu su razvijeni zadaci koji su razvrstani u dva domena kreativnog mišljenja: kreativno izražavanje, koje obuhvata pismeno i vizuelno izražavanje i kreativno rešavanje problema u društvu, kao i u prirodnim naukama (primena naučnih prinicipa u rešavanju problema u svakodnevnom životu). To znači da se od učenika u zadacima očekuje da o običnim temama razmišlja na drugačiji način, odnosno da produkuje inovativne ideje i rešenja, te da je sposoban da ih proceni i unapredi – pojašnjava Gordana Čaprić.