Za svaki uloženi dinar u Kancelariju u Briselu, Vojvodina će dobiti deset dinara

„Krenule su pripreme i čekamo da Belgija da svoj agreman da prihvata diplomatske predstavnike Vojvodine. Naime, ulaskom u Misiju Srbije u Briselu, na predstavništvo Pokrajine i zaposlene primenjuje se Zakon o spoljnim poslovima., što znači da će oni imati diplomatski status i baviće se suštinski regionalnim pitanjima“, kaže Novikov.

Kakav će biti zadatak predstavnika Vojvodine u administrativnoj prestonici EU?

– Vojvodina je prošle godine imala preko dvesto odobrenih projekata, dok je u nekim drugim delovima zemlje ta brojka bila jednocifrena. Zadatak Vojvodine je da unapredi pitanje jasnijeg i efikasnijeg korišćenja evropskih fondova, da te cifre i po kvantitetu i po kvalitetu unapredi i uveća, te da pomogne da relevantne i preko potrebne informacije stignu i do drugih delova Srbije. Naročito treba uvažiti činjenicu da se dobijanjem statusa kandidata nama otvaraju novi fondovi koje sada još ne možemo da koristimo.

Na koje fondove mislite?

– Prevashodno mislim na fond koji se tiče ruralnog razvoja, ruralne politike. To je značajna šansa za male sredine koje se suočavaju sa brojnim izazovima, od odlaska mladih, do pitanja zapošljavanja i podrške privrednim aktivnostima. Nadamo se da ćemo sredstva od fondova za ruralni razvoj na najbolji način iskoristiti, a već smo i započeli sa pripremama za ono što dolazi. Krajem prošle godine jasno smo definisali koje su osnovne poluge na kojima stoji naša strategija predstavljanja u Briselu – efikasnije, bolje i snažnije korišćenje evropskih fondova, jačanje privrednih kapaciteta, povezivanje sa privrednim subjektima, i to ne samo iz Belgije, već i iz cele Evropske unije, prezentacija gradova, opština i privredne komore. Želeo bih da gradovi Vojvodine periodično imaju skupove u Briselu na kojima će predstaviti svoje potencijale, kako za privredna ulaganja, tako i za evropske projekte.

I šta očekujete od te „ofanzive“?

– Dižemo lestvicu jako visoko, jedna moja procena je da za svaki dinar ugrađen u Kancelariju u Briselu, Vojvodina će dobiti deset dinara. Godinama smo ulagali, a sada je vreme da dobijamo. Bez jake partnerske regionalne mreže koju danas imamo i bez ljudi koji su se godinama obučavali da rade projekte, nema projekta. Vojvodina u Briselu ne kreće od početka. A jedan jedini odobreni projekat vredan nekoliko stotina hiljada evra, isplaćuje sve troškove i funkcionisanje predstavništva u Briselu.

Koliko je Evropska unija uopšte zainteresovana za nas?

– Mi smo ti koji moramo da se borimo, da se namećemo za svoje mesto pod suncem. Mi sa našim susedima sarađujemo, ali se i borimo na ekonomskom planu. Mi smo ti koji treba da predstavimo svoje potencijale. Podatak od preko dvesta realizovanih projekata u Vojvodini, jasno pokazuje da imamo šta da ponudimo i da Evropa ima interes da ulaže u Pokrajinu.

Da li je regionalizacija najbrži put do fondova EU?

– Regionalizacija je unutrašnje pitanje svake države i ne postoji jedinstven način regionalizacije u evropskom prostoru. Svaka zemlja treba da napravi unutrašnju strukturu koja će biti najefikasnija. Na našem primeru je jasno da je izuzetno važno da se proces regionalizacije nastavi, jer je činjenica da se veliki deo evropskih fondova preusmerava preko regionalnog nivoa. To što je u ovom momentu Vojvodina imala toliko projekata, a jug Srbije znatno manje, ukazuje da oni za to nemaju administrativni kapacitet, pošto za određeni broj projekata ne mogu da apliciraju gradovi, već pokrajina, odnosno regija sa određenim nadležnostima.

U koje značajne investicije su usmereni evropski novci?

– Finansirani su projekti koji se tiču infrastrukture, obnavljanje lokalne mreže puteva koja vode ka graničnim prelazima. Fokusirali smo se na pitanja od egzistencijalnog značaja za određene oblasti, kao što je recimo rešavanje problema poplava u Banatu. Upravo zato je to područje već dobilo sredstva od nekoliko stotina hiljada evra za regulisanje zaštite imovine i ljudi od poplava i čišćenje kanalskih mreža. Pokrajina je prošle godine aplicirala i sa projektima koji se tiču ambrozije. Poznato je da 25 odsto Vojvođana ima problema sa disajnim organima zbog tog korova, pa je jasno koliko je taj projekat značajan. Verujem da će se u narednom periodu sve veći broj projekata ticati i ruralnog razvoja, a on uključuje i turizam, i poljoprivredu i, na izvestan način, opstanak ljudi u malim mestima. Fondovi za ruralni razvoj usmereni su u razvoj lokalne infrastrukture, pa čak i uvođenje interneta u mala mesta.

Koliko se lako, odnosno teško, dolazi do sredstava iz evropskih fondova?

– Kod nas postoji zabluda da to stiže samo od sebe, a istina je da je dug put koji je Vojvodina prešla da dođe do odobrenih dvesta projekata. Unazad šest godina, pre otvaranja Kancelarije za Evropske poslove, imali smo pet-šest projekata na godišnjem nivou. Procedure su veoma kompleksne, sve se radi na engleskom, u određenim segmentima izazov je kako da se uskladi evropska regulativa sa domaćom, naročito po pitanju javnih nabavki. Drugi veliki izazov je pitanje kofinansiranja i pretfinansiranja projekata, jer da bi se dobilo sto dinara, obično se treba dati petnaest do dvadeset dinara. Za neka mala udruženja, za nevladin sektor, za sportska udruženja, za udruženja iz oblasti kulture, to nije lako. Koliko od njih ima 20 hiljada evra koje treba uložiti da bi se dobilo sto hiljada evra? Činjenica je da oni nemaju ta sredstva, pa pokrajinska administracija treba da uradi nešto što će u narednim godinama pomoći realizaciji evropskih projekata, te da kofinansiraju projekte koji su od pokrajinskog značaja.