Za svako proširenje EU obavezan referendum

Skupština i Senat Francuske na današnjem zajedničkom zasedanju izjasniće se o promeni ustava Francuske na osnovu predloga komisije predsednika Nikole Sarkozija. Da bi promena bila usvojena tri petine od ukupnog broja poslanika (576) i senatora (330) treba da glasa za nju, odnosno 558. Najznačajnije izmene su ograničavanje izbora predsednika države na dva mandata i mogućnost da se predsednik obrati Skupštini, koja potom može da diskutuje o govoru ali ne i da glasa. Poslanici koji su vratili mandat jer su ušli u vladu po napuštanju položaja u njoj se vraćaju u Skupštinu. Daju se i veća ovlašćenja Skupštini, koja može da uvrsti u dnevni red i svoje predloge pored predloga vlade, a opozicija jednom mesečno određuje dnevni red.

Autoritet Sarkozija na probi

Ako ne uspe usvajanje ustavnih promena autoritet predsednika Sarkozija će mnogo oslabiti, dok mu uspeh neće doneti popularnost. Građane zanima pre svega standard, a ne izmene ustava, ograničavanje predsedničkog položaja na dva mandata, pogotovu što se do sada niko nije kandidovao za treći mandat. Mnogo su više zainteresovani i zabrinuti usvojenim zakonom u Skupštini u petak, kojim se smanjuje socijalna pomoć u slučaju gubitka posla.

Predviđeno je da Skupština raspravlja o tekstovima skupštinskih odbora, a ne vlade. Francuzi sa stalnim boravkom u inostranstvu mogli bi da dobiju 12 poslaničkih mesta u Skupštini, a za produženje vojne operacije u inostranstvu preko četiri meseca biće neophodno odobrenje Skupštine.
Značajna izmena je uvođenje obaveznog referenduma za svako pojedinačno proširenje Evropske unije, osim ako tri petine članova Skupštine i Senata, na zajedničkoj sednici kao i za promenu ustava, ne ovlasti Skupštinu da odluku donese bez referenduma. Ova izmena se odnosi pre svega na eventualni prijem Turske u EU, kojem se predsednik Sarkozi otvoreno protivi.
Pod snažnim pritiskom poslanika svog vladajućeg Ujedinjenog narodnog pokreta (UMP) predsednik Sarkozi je odustao od delimičnog proporcionalnog sistema prilikom izbora poslanika, poput izbora za nemački Bundestag.
Iako UMP ima većinu i u Skupštini i u Senatu neizvesno je da li će izmene biti usvojene. Poslanici i senatori Socijalističke (PS) i Komunističke partije (PCF) će glasati u bloku protiv, pre svega zato što se posredni izbor senatora ne menja. Senatore biraju odbornici opština, predstavnici u regionalnim savetima i poslanici, ali kako u Francuskoj ima preko 36.000 opština od kojih je većina seoskih sa manje od nekoliko stotina stanovnika, oni imaju prevlast prilikom izbora, a seoska sredina je po pravilu desničarska.
Pored toga, senatori u malim, većinom seoskim, departmanima biraju se po većinskom sistemu, te levica često u njima ostaje bez predstavnika, dok se u velikim departmanima biraju po proporcionalnom sistemu, te i u njima desnica osvaja, proporcionalno svojoj snazi, mesta u Senatu.
Od kako je general De Gol uveo novi ustav 1958, i tako glasanje za Senat, desnica u njemu stalno ima većinu. Lionel Žospen, predsednik socijalističke vlade 1997-2002, nazvao je Senat „anomalijom demokratije“.