Foto: Screenshot/SANUNajveći problem srpskog obrazovanja je kvalitet. Školske ocene nisu pokazatelj kvaliteta znanja. Postoji hiperinflacija odličnih ocena, jer iz osnovne škole izlazi 45 odsto odlikaša i 14 do 15 odsto vukovaca. Rezultati koje učenici postižu na završnom ispitu su jako zabrinjavajući, a naši učenici pokazuju vrlo loša postignuća jer je prosečan broj poena na maloj maturi 11, od mogućih 20 – ocenio je Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, na skupu o stanju, perspektivama i ulozi obrazovanja, koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti.
Ivić je podsetio na podatke iz poslednjeg ciklusa PISA istraživanja po kojima je 38 odsto naših petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno u oblasti čitanja i razumevanja pročitanog. To, kako je pojasnio, znači da razumeju o čemu se u tekstu radi i još nekoliko pojedinačnih informacija, ali da ovi đaci ne mogu da koriste udžbenike u srednjoj školi.
– Ako se na tih 38 odsto dodaju oni koji nisu ni dospeli do prvog razreda osnovne škole, a takvih je između sedam i osam odsto, imate podatake da je 45 odsto mlade populacije funkcionalno nepismeno. Da li postoji veći razlog za uzbunu da nešto krajnje ozbiljno nije u redu sa našim obrazovanjem – upitao je Ivić i napomenuo da su nastavnici ključni faktor podizanje kvaliteta obrazovanja.
On je kazao da u poslednjih 10 godina u Srbiji ne postoji celovita i osmišljena obrazovna politika, već da je sprovođen niz ad hok pojedinačnih promena, od kojih su mnoge problematične. Ivić je rekao da je u pomenutom periodu došlo do centralizacije obrazovanja, da je čak i odlučivanje o stručnim pitanjima, kakva su donošenje školskih programa i odobravanje udžbenika, u rukama ministra. Pošto su ministri predstavnici političke opcije na vlasti, time se obezbeđuje politički uticaj na sve odluke.
Ivić je kritikovao nedavne promene u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, ocenivši ih kao „nerazumljive i neprimenjive“ i istakao da je poništena razlika između jasli i vrtića, kao i između vaspitača koji sa tim uzrastima rade.
Osvrnuo se i na Strategiju razvoja obrazovanja do 2030. godine, za koju je rekao da ne predviđa povećanje budžetskih sredstava za obrazovanje, već se finansiranje vrši po inerciji.
Ivić smatra da nacionalni model dualnog obrazovanja, promovisan kao budućnost Srbije, u situaciji kada je 86 odsto učenika u srednjim stručnim školama funkcionalno nepismeno, zapravo predstavlja nerazumevanje obrazovanja i razvoja.
Kada je reč o reformi gimnazija, uvođenje specijalizovanih odeljenja za učenike talentovane za geografiju i istoriju je sa psihološkog stanoviša „čista budalaština“, smatra Ivić.
– Postoje opšte, neke matematičke i jezičke sposobnosti, ali ne postoje posebne sposobnosti za istoriju i geografiju. S druge strane, uvesti 11 usmerenja je poništavanje smisla gimnazije kao opšteobrazovne škole koja priprema pre svega za dalje školovanje. Na PISA testiranju se pokazalo da je 15 odsto učenika koji su upisali gimnaziju funkcionalno nepismeno, što znači da ove škole upisuju najbolji, ali nemamo nikakav podatak o kvalitetu znanja sa kojim izlaze. To treba da pokaže državna matura, koja se razvija još od 2011. Utrošiti 10 godina i 3,5 miliona evropskih sredstava, a i dalje nemati državnu maturu je ogroman neuspeh Ministarstva prosvete – smatra Ivić.
Govoreći o poremećajima u sistemu obrazovanja, Ivić je naveo da u predškolskom vaspitanju i obrazovanju postoji manjak kapaciteta, da između sedam i devet odsto građana nije završilo osnovno obrazovanje iako je to ustavna obaveza, te da deo srednjeg obrazovanja školuje one koji će po završetku škole biti nezaposleni.
Ivić je izneo podatak da u Srbiji postoji 1.600 akreditovanih studijskih programa osnovnih studija, što je, po njegovom mišljenju, abnormalno, jer Srbija nema kapacitet za toliki broj programa, pogotovo ako se ima u vidu da je u visokom obrazovanju oko 10.000 ljudi u stalnom radnom odnosu.
– Drugi problem je što u Srbiji postoji 113.000 akreditovanih mesta za upis u prvu godinu visokog obrazovanja, u situaciji kada se godišnje rađa oko 65.000 dece. To znači da svaka novorođena beba ima dva slobodna mesta za upis u visoko obrazovanje. Analize pokazuju da zbog demografskog pada iz četvorogodišnjih srednjih škola, iz kojih se regrutuju kandidati za visoko obrazovanje, izlazi oko 45.000 mladih, a akreditovano je 113.000 mesta – ilustovao je Ivić trenutno stanje.
On je izneo i podatak da na privatnim fakultetima nastavu po jednom studijskom programu izvodi u proseku 2,12 nastavnika koji su u stalnom radnom odnosu, a na privatnim strukovnim školama 1,8, te da je upitan kvalitet diploma koje te ustanove daju.
Vesić nije svestan rizika
Ivan Ivić je istakao da podržava digitalizaciju, ali da ona ne treba da se svodi na sticanje digitalnih sposobnosti. Te sposobnosti jesu važne, ali se ne vodi računa o drugim efektima.
On je napomenuo da je upotreba digitalnih sredstava, interneta, društvenih mreža promenila okruženje u kojem se odvija obrazovanje, te da „nastavnik koji to ne shvati nema šansu da ostvari bilo kakve efekte obrazovanja“.
Ukazao je i da neprekidno „bombardovanje“ informacijama od strane digitalnih medija stvara dekoncentrisan mozak koji skače sa jedne na drugu informaciju, čime se sprečava sticanje dugotrajnih i upotrebljivih znanja.
– Vesić koji daje tablete učenicima od trećeg razreda pa naviše i nameće digitalne udžbenike nije svestan kakvom riziku izlaže mozak tih mladih ljudi – istakao je Ivić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
