Za Unesko članstvo Kosova nije među prioritetima

Priliku za to imaju 2017., jer Generalna konferencija Uneska redovno zaseda svake druge godine. Obnavljanje zahteva za prijem ne bi, dakle, bilo neočekivano, ali nije sigurno ni da će ga, uprkos određenim najavama, biti. Verujem da će i vlasti u Prištini, a još više glavni saveznici i pokrovitelji „Kosova“ u međunarodnoj zajednici, dobro razmisliti pre nego što se odluče za novi pokušaj. Pri odlučivanju će sigurno uzeti u obzir mnoge faktore, pri čemu postavljanje američke administracije svakako nije najmanje značajan, iako je pitanje kada će ovaj elemenat dobiti jasnije konture – kaže za Danas Darko Tanasković, ambasador Srbije u Unesku.

Povod za razgovor sa ambasadorom Tanaskovićem su nezvanične najave nove kandidate Prištine za članstvo u Unesku, koja trenutno „ispipava puls“ nove američke administracije posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD i za sada, kako tvrde prištinski diplomatski izvori, uglavnom računa na uticaj Velike Britanije, Francuske i Austrije.

Koliko na buduće odluke u Unesku mogu da utiču Trampov dolazak na vlast u SAD, zaoštravanje odnosa između Zapada i Ruske Federacije posle širenja sukoba u Siriji, stavovi Kine?

– Krajnje je nezahvalno i preuranjeno predviđati uticaj promene na vrhu američke vlasti na stav prema konkretnim spoljnopolitičkim pitanjima, što se posle izbora može zapaziti kao izazov kojem teško odolevaju čak i pojedini analitičari smatrani ekspertima za SAD. Ono što bi, na najopštijem planu, moglo biti očekivano jeste da će nova administracija u Vašingtonu u spoljnoj politici ispoljiti više geopolitičkog realizma, a manje ideološke, predrasudne motivisanosti. Bude li tako, ne treba isključiti i uravnoteženiji pristup Balkanu, pa i „kosovskom sindromu“. Ali, sačekajmo… Globalna prestrojavanja, koja su u dinamičnom toku, a od kojih ste neke vektore i varijable pomenuli u pitanju, svakako će posledično imati uticaja i na naš region, a posebno na osetljive tačke regionalne (ne)stabilnosti.

Da li postoje razlozi za pesimizam Beograda kad je reč o eventualnom novom zahtevu Prištine za članstvo u Unesku 2017, kojoj su prošle godine nedostajala tri glasa da uđe u ovu organizaciju UN?

– Nije mi jasno šta bi logički moglo upućivati na pesimizam. Više realnog razloga za pesimizam mogli bi imati oni koji se zalažu za prijem „Kosova“ u Unesko. Oni su prošle godine doživeli poraz, a ne Srbija. Taj ishod, iako iskazan sa samo tri nedostajuća glasa za prijem, nije bio slučajan, kao što to nisu ni koševi koji se postižu u poslednjim sekundima utakmice. Nema, naravno, ni opravdanja za neki preveliki optimizam na našoj strani. U ovakvim kampanjama i glasanjima jedino što je izvesno jeste neizvesnost.

Kakva je bila uloga Unmika u kandidaturi samoproglašene kosovske države za članstvo u Unesku 2015, čiji je zahtev na kraju podnela Albanija?

– Unmik se držao svoga mandata i nije prihvatio da bude „poštonoša“ Tačijevog pisma za zahtevom za prijem u Unesko, upućenog direktorki ove međunarodne organizacije Irini Bokovoj. Unmik je ovlašćen da ograničeno zastupa vlasti u Prištini isključivo u funkciji efikasnijeg obavljanja svog mandata, a ovo bi bilo potpuno izvan tog okvira. Zato je podnošenje zahteva preuzela na sebe Albanija, uz podršku izvesnog broja država članica.

Da li je u ime intenzivnog napretka međususedskih odnosa Srbije i Albanije poslednje dve godine, Beograd pozvao Tiranu da se 2017. ne meša u pitanje kosovskog članstva u Unesku?

– Da je sreće, Albanija bi sama trebalo to da shvati, ali ne verujem da je takav obrt moguć. Svakodnevno se osvedočavamo u to da je svesrdna podrška Kosovu konstanta albanske nacionalne i spoljne politike.

Albaniji 2017. ističe članstvo u Izvršnom savetu Uneska, a Srbija je od prošle godine do 2019. član ovog tela, koje daje preporuku Generalnoj skupštini za članstvo. Šta to konkretno može da znači za eventualni novu kandidaturu Prištine?

– Članstvo u Izvršnom savetu Uneska doprinosi boljoj obaveštenosti o kretanjima u organizaciji, omogućava sudelovanje u pripremi materijala i u raspravama na sednicama, kao i učešće u odlučivanju, što je, ukupno uzevši, povoljnija pozicija od nečlanstva. Ipak, ona nije odlučujuća, jer svaka od 58 država članica Izvršnog saveta ima svoj glas, a predstavnici svih zemalja, članica i nečlanica, u stalnoj su međusobnoj radnoj komunikaciji.

Osim izložbe u Parizu o kulturnoj baštini na Kosovu i Metohiji, šta je sve Srbija još preduzela na diplomatskom planu da pojasni svoj negativan stav o eventualnom kosovskom članstvu u Unesku?

– Reč je o planskom i kontinuiranom delovanju, uključujući i sredstva javne i kulturne diplomatije, a ne o nekoj jednokratnoj kampanji. Srbija, kako na bilateralnom tako i na multilateralnom planu, na svim nivoima argumentovano obrazlaže pravne, političke, kulturne, a i moralne razloge zbog kojih bi članstvo „Kosova“ u Unesku bilo suprotno vrednostima i ciljevima ove međunarodne organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu, pa samim tim i dalekosežno štetno. Čini se dosta, ali se može i mora činiti još više i kvalitetnije, koordinisanim angažovanjem ukupnih državnih i društvenih potencijala.

Koliko je kosovsko-metohijsko pitanje danas aktuelno u Unesku, kada smo na Bliskom Istoku – pre svega Siriji, svedoci razaranja i zatiranja svetske kulturne baštine?

– Pitanje KiM nije među prioritetima Uneska, ali je prošlogodišnjim zahtevom za prijem „Kosova“ i dinamikom koja je potom usledila bilo izbačeno u diplomatsku i političku orbitu. Sada se sve što je u vezi s ovom temom pažljivije osluškuje, pretežno s nadom da organizacija neće ponovo biti dovedena u situaciju da se njome intenzivno, a neprimereno politički bavi.

Dok oružje govori

Koliko su realni dometi Uneskovog uticaja na zaštitu spomeničkog nasleđa u oružanim sukobima u kojima stradaju čitavi gradovi poput Alepa, koji je na Svetskoj listi kulturne baštine od 1986. godine?

Dok oružje govori, Unesko praktično, na terenu, ne može učiniti ništa radi zaštite kulturnog nasleđa koje se nemilosrdno uništava. Postkonfliktne situacije su često takođe politički i bezbednosno veoma kompleksne i protivrečne, za šta je i stanje na KiM uverljiv primer, ali je Unesko, uz sva ograničenja, jedina međunarodna organizacija koja nastoji da izgradi što efikasnije institucionalne mehanizme zaštite i obnove kulturne baštine u svim prilikama i neprilikama.

Novi direktor i finansije’]

Šta bi trebalo da se događa na sastancima Izvršnog saveta u prvoj polovini decembra i na plenarnom zasedanju od 19. aprila do 3. maja iduće godine? Da li se zna kad će zasedati Generalna skupština Uneska?

– Dnevni red takozvanih „međuzasedanjskih“ i redovnih zasedanja Izvršnog saveta Uneska veoma je obiman i raznovrstan. Obuhvata ukupnu delatnost Uneska u svim oblastima nadležnosti ove specijalizovane agencije UN, tako da je u kratkom razgovoru nemoguće pobrojati o čemu će se sve raspravljati i odlučivati na predstojećim sednicama. Sigurno je da će izbor novog generalnog direktora biti proces koji će zaokupljati mnogo vremena i energije Izvršnog saveta i cele Organizacije tokom naredne godine. Tu je i problematika nezavidne finansijske situacije Uneska. Generalna konferencija zasedaće novembra 2017. godine.

Povelja za životno delo‘]

Tokom proteklog vikenda ambasador Tanasković dobio je Povelju za životno delu Udruženja književnika Srbije,. U Službenom glasniku nedavno je predstavljeno drugo izdanje njegovih razgovora sa Milošem Jevtićem „Autonomija mišljenja“, tom prilikom najavljena je i nova knjiga intervjua.