Foto: Zoran MišićMlađi kandidati za advokaturu u Kragujevcu obratili su se „Danasu“ pismom u kojem tvrde da je ove godine Advokatska komora u tom gradu odlučila da cena upisnine u imenik advokata bude 4.000 evra i da se plaća jednokratno, bez obzira gde je kandidat obavio staž (sud, advokatura, tužilaštvo…), dok je u Beogradu ta tarifa navodno 500 evra.
Po njima, reč je o očiglednoj diskriminaciji, a pitanje je gde taj novac koji u ostalim komorama daleko manji uopšte odlazi.
Stariji advokati u Kragujevcu zbog toga se manje-više ne bune, što mlađe kolege cene kao nešto što im odgovara zbog smanjenja konkurencije.
Advokat Zvonko Marković, dugogodišnji predsednik Advokatske komore Kragujevca kaže za Danas da je cena upisnine u imenik advokata 4.000 evra i da je to odluka Advokatske komore Srbije.
– Mi se toga samo pridržavamo i primenjujemo tu odluku. Takođe, to je i odluka Upravnog odbora naše Advokatske komore Kragujevca, jer nije normalno da na veličinu našeg grada u njemu bude 350 advokata. To je prevelika konkurencija i zbog nje dolazi do svačega među kolegama, (pre)otimanja posla, neprimerenog reklamiranja…, smatra Marković.
Marković podseća da je u vreme kada se on upisivao u ovaj registar kao advokat platio 4.500 maraka, što je onda bila ogromna para.
On potvrđuje i da se upisnina u registar kragujevačkog ogranka ovog esnafskog udruženja plaća jednokratno.
– Mi smo ranije davali na rate, ali su tada kolege „zaboravljale“ da plaćaju rate, morali smo da ih „jurimo“, opominjemo i zbog toga smo prestali sa tom praksom, kaže Marković.
Naš sagovornik napominje da i u Advokatskoj komori Kragujevca prilikom plaćanja ovog upisa se „priznaje“ ako je advokat obavio pripravnički staž u nekoj od advokatskih kancelarija, kao i da se i u ovom ogranku komore „računa“ ako je onaj koji se tek upisuje iz advokatske porodice, što su takođe uslovi da u nekom od ostalih gradova u Srbiji ova upisnina izgleda manje.
Kragujevački advokat srednje generacije Radivoje Kastratović kada se upisivao u komoru 2014. godine platio je tadašnjih obaveznih 5.000 evra ali je onda „moglo na rate“.
On ističe da je Ustavni sud Srbije 15. oktobra 2020. godine doneo rešenje kojim je odbacio inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke Advokatske komore Srbije koje se odnose na troškove upisa u imenik advokata.
– Tim rešenjem je praktično utvrđeno da je sporna odluka Advokatske komore Srbije u skladu sa Ustavom i zakonom. Ustavni sud je stao na stanovište da Advokatska komora, kao i komore u njenom sastavu mogu samostalno da određuju visinu troškova upisa u imenik advokata, kao i da su ovlašćene da propišu mogućnosti oslobađanja kandidata od troškova upisa, kaže Kastratović, po kome, „imajući to u vidu“, svako dalje osporavanje te odluke „nema pravnu težinu“.
Smatra da to nekome može da se sviđa ili ne, ali predstavlja pravnu realnost.
– I pored stanovišta Ustavnog suda, visinu upisnine smatram previsokom i preprekom za bavljenje advokaturom. Komore moraju naći način da se upis mlađim kolegama olakša tako što će sniziti cenu upisnine i omogućiti plaćanje na više rata a potrebna sredstva za rad komora obezbeđivati iz drugih izvora: povećanjem visine članarine srazmerno godinama staža u advokaturi i slično, kaže Kastratović i ističe da je ovo vid „pokušaja da se smanji broj advokata“.
On navodi SAD kao primer gde se mladi advokati stimulišu za ulazak u esnafska udruženja simboličnim članarinama, a potom im se „to naplati“ kad razviju posao.
Njegov mlađi kolega, Ljubiša Blažić iz Aranđelovca, koji takođe kao Topola i Rača, pripada Advokatskoj komori Kragujevca, u nju se upisao 2017. godine ali je kao član Izborne komisije koja bira organe ovog udruženja upućen u njen rad.
– Može se reći da je naša komora iz Kragujevca u poslednjih 10 meseci pooštrila kriterijume za upis. To je situacija koja de fakto prati stanje u čitavoj Srbiji gde se svuda „podižu“ pragovi za upis u imenik zbog porasta broja novih advokata. Sa takvim uslovima rada jedino profitiraju velike advokatske kancelarije sa više zaposlenih koje polako preuzimaju monopol u poslu dok manje i samostalne kancelarije ne mogu da se izbore za posao u tim okolnostima, kaže on.
Blažić navodi da se u ingerenciji kragujevačke komore (ako se uzmu u obzir sva mesta u Šumadiji, ne samo Kragujevac) nalazi oko 700 advokata.
Po njegovim rečima, jedan od tih pooštrenih uslova je da advokat bez šest godina staža ne može da ima pripravnika (ranije je bilo tri) i ističe da je i sa tim bilo mešetarenja sa prihodima, pogotovo oko projekta „moja prva plata“.
– Advokatska komora iz Kragujevca je, za razliku od nekih iz drugih mesta zaista puno puta pokazala brigu za svoje članove, ističe on.
I prethodni sagovornik Kastratović, iako se u mnogo čemu ne slaže sa načinom kako komoru već godinama vodi njegov kolega Marković, takođe ističe da su od ove godine u sasvim novoj, odlično urađenoj, uređenoj i opremljenoj zgradi Advokatske komore Kragujevac, koja je podignuta bez ikakvih posebnih ulaganja već samo od članarina.
Po njemu to je neosporna zasluga Zvonka Markovića.
Svi naši sagovornici kao činjenicu ističu podatak da se broj novooupisanih advokata u ovo esnafsko udruženje, sa pooštrenim uslovima nije smanjio. Naprotiv, i dalje u porastu.
Gde ide novac?
Inače, pare od upisnine u imenik advokatske komore, kao i od članarine (mesečno oko 1.500 dinara) po definisanim aktima ide na održavanje pokretnih i nepokretnih dobara, održavanje poslovnih prostorija i njihovo opremanje, nabavku uređaja i računarske tehnike, opremanje biblioteke, izradu sajta i arhive.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
