U parku kod Sokolane, bivšeg DTV Partizan, nepoznati počinioci su uklonili bistu Stojana Novakovića i prefarbali spomenik Slave Kovića. Stojan Novaković jedan je od najznačajnijih Šapčana, naučnik i političar, koji je bio predsednik srpske vlade i kod kralja Aleksandra Obrenovića i kod Petra Karađorđevića, ali očigledno da to nije impresioniralo vandale.
U parku kod Sokolane, bivšeg DTV Partizan, nepoznati počinioci su uklonili bistu Stojana Novakovića i prefarbali spomenik Slave Kovića. Stojan Novaković jedan je od najznačajnijih Šapčana, naučnik i političar, koji je bio predsednik srpske vlade i kod kralja Aleksandra Obrenovića i kod Petra Karađorđevića, ali očigledno da to nije impresioniralo vandale. Spomenik Slavi Koviću, u prirodnoj veličini, podignut je u slavu herojstva maloletnog dečaka kome su okupatori u Drugom svetskom ratu nožem urezali petokraku na čelo. Ali to nije prvi put da se ovako postupa sa spomenicima u ovom parku. I pre su ove spomenike farbali crvenom bojom, ili su okretali bistu na suprotnu stranu. Očekivalo se da posle ugradnje svetiljki u tom parkiću neće biti ovakvih „egzibicija“, ali izgleda da kultura nije jača strana noćnih posetilaca. Znatno ranije ukradena je bista narodnog heroja Vere Blagojević iz hodnika u Domu omladine, koja nikada nije pronađena. Verovatno da se, ukoliko nije reč o ideologiji, biste preprodaju na otpadima.
S druge strane, iako se Šabac diči svojom prošlošću i tradicijom, gradu nedostaje određena spomenička kultura. Poslednji spomenik koji je podignut bio je Lazi Lazareviću, u prirodnoj veličini, na skveru kod Velikog parka. Inicijativu je dala podružnica Srpskog lekarskog društva, a spomenik su 1991. godine osveštale vladike Srpske pravoslavne crkve. Bez sumnje najlepši šabački spomenik je u porti Saborne crkve podignut oslobodiocima u balkanskim i Prvom svetskom ratu, ali gradu nedostaje monumentalni spomenik kao obeležje grada. Tako nema spomenik ni Jevremu Obrenoviću čijom zaslugom je Šabac dobio prvu apoteku, bolnicu, klavir, prva prozorska okna, krevete, ali i prvi moderni urbanistički plan u tadašnoj Srbiji. Nebrigom je čak srušen njegov konak u centru grada, na čijem mestu je sada zgrada Skupštine opštine Šabac. Posle Drugog svetskog rata, sve do devedesetih godina, spomenik komitama i četnicima u dvorištu Medicinske škole bio je zaklonjen rastinjem. A kao kruna svega je ploča kao obeležje pet vekova postojanja Šapca kao grada, koja je urasla u šiblje na centralnom gradskom trgu. Očigledno da je za spomenike potreban i drugačiji odnos prema njima, kao što je to na primer u Valjevu ili Beogradu, a prostora za nove spomenike i te kako ima u Šapcu samo je potrebno da neko vodi računa o tome.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
