Za viškove potrebno 5.500 radnih mesta

Prema tim podacima, u obrazovnom sistemu Srbije 14.813 zaposlenih sa nepotpunim fondom časova, a da bi oni upotpunili normu potrebno je 4.041 radno mesto. U statusu tehnološkog viška je 4.876 zaposlenih, a za njihovo zbrinjavanje treba 1.459 radnih mesta sa punom normom.

– Iako podaci pokazuju da je u školama 18.500 raspoloživih radnih mesta, nemoguće je preuzimanjem zbrinuti sve viškove i ukrupniti normu zaposlenima sa takozvane liste B, jer u sistemu imate vrlo različite situacije. Među tih 18.500 mesta nisu sva raspoloživa, jer su na određeni broj primljeni ljudi po konkursu, recimo kao zamena za porodilje i na mesta onih koji su izabrani za direktore. U Srbiji ima 102 zaposlena bez ijednog časa koje nije moguće rasporediti – kaže za Danas Dobrivoje Marjanović, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

On ističe da su od školskih uprava tražili podatke o ukupnom broju zaposlenih, ali da ih nisu dobili, te da Ministarstvo jedino barata brojem punih normi, ali ne i brojem izvršilaca, kojih je mnogo više. Podaci iz informacionog sistema pokazuju da je ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme, iskazan u punim normama 81.546, dok je oko 18.000 na određeno vreme. U školama je u toku preuzimanje zaposlenih, a Marjanović kaže da je indikativan podatak da taj posao najbolje ide u školskim upravama u Čačku, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu i Nišu, gde ovaj sindikat ima najjača uporišta.

Marjanović dodaje da je Unija zadovoljna ovakvim načinom rada i dosadašnjom komunikacijom sa Ministarstvom prosvete, ali ukazuje da najviše javašluka ima u Beogradu.

– Na nedavnom sastanku u toj školskoj upravi čuli smo podatak da prošle godine nije zbrinuto 485 radnika jer su odbili preuzimanje. Razlozi mogu biti različiti, od toga da su im direktori škola nudili nemoguće uslove pa nisu uspeli da uklope rasporede ili su ponuđena radna mesta bila predaleko, ali je bilo i zaposlenih koji ne žele da dopune normu – objašnjava Marjanović.

Beznačajne greške

– Škole su unosile podatke u informacioni sistem novim softverom, pa su imale puno pitanja i kvalitet inicijalno unetih podataka nije bio dobar. Zato je Ministarstvo prosvete tri puta produžavalo rok za unos i u tom periodu radilo sa školama na ispravkama grešaka. Postoji mogućnost da su neke škole pogrešile u unosu nekog podatka, ali to nisu velike greške koje se odražavaju na ceo sistem i na zbirne rezultate – odgovaraju iz Ministarstvu prosvete na primedbe pojedinih direktora škola da informacije na portalu Dositej nisu tačne.