Za zvanje redovnog profesora Milošu Koviću bili dovoljni politički i ideološki stavovi

Profesorovi ideološki i politički stavovi zbog čega su više meseci strepili režimski i proruski mediji u Srbiji plašeći se da će biti  prepreka za njegovom napredovanju ispostavili su se neopravdani.

Možda je upravo to Koviću bilo dovoljno da napreduje u Srbiji.

Setimo se da su režimske Novosti početkom decembra prošle godine i proruski Sputnjik koji je tu vest preneo pretili da će, ako profesor Miloš Ković bude izbačen sa Filozofskog fakulteta umesto da bude izabran za redovnog profesora, to biti “velika bruka za sve nas, i predstavljalo bi raspad Filozofskog fakulteta, na kome bi počeo rat svih protiv svih“.

Plašili su i da će, kad ne bude Kovića, “naše studente učiti samo NATO-istoričari/Haški istoričari”.

Ković je, naime, 2015.  kao veštak obrane za istorijski kontekst na haškom suđenju bivšem komandantu Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću kasnije osuđenom za ratne zločine opisao rat u Bosni i Hercegovini kao građanski, tvrdeći da su se srpske snage VRS samo branile.

Prilikom poricanja optužbi o cilju stvaranja velike Srbije etničkim čišćenjem zauzetih teritorija Ković je opravdavao zločine srpskih snaga zločinima drugih zaraćenih strana, zbog čega su ga sudije više puta upozorili. Ković je odbacivao optužbe o akcijama srpskih snaga kao cilju stvaranja velike Srbije.

Pri tom je odbijao da potvrdi i da je Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja bila nacionalistička, čak i kada je suočen s njenom publikacijom pod imenom – “Velika Srbija”.

“Neko može biti nacionalista, neko imperijalista… to sad sve zavisi… Ja ne bih išao u lepljenje etiketa. Velika Srbija je ideal iz 19. veka i u njemu nije bilo ničeg spornog”, odgovarao je kao svedok obrane, braneći pri tom nacionalistički pojam, zbog koga su prema optužbi – počinjeni brojni ratni zločini.

Početkom godine Koviću je zabranjen ulazak u BiH.

Dekan Filozofskog fakulteta je bio upoznat sa nerugalarnostima u vezi sa procedurom izbora profesora Kovića, kao i zahtevom kolega sa istorije, ali nije prihvatio zahtev sa Odeljenja za istoriju, niti je na sednici Senata članove upoznao sa profesorom koga su izgleda birali navijači na severnoj tribini transparentom “Podrša profesoru Milošu Koviću”

U odbranu istih osuđenih nalogodavaca zločina u BiH neki dan je takođe ustao i Dmitrij Rogozin, direktor ruske svemirske agencije Roskosmos, koji je poželeo “dvojici heroja bratskog srpskog naroda i dvojici prijatelja -profesoru Radovanu Karadžiću, bivšem lideru bosanskih Srba i generalu Mladiću – legendarnom komandantu VRS, skoru slobodu”.

Ković je 2020. bio i aktivni učesnik protesta koje je SPC organizovala u Crnoj Gori u znak protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti. Učesnike litija u Budvi je početkom 2020. nazvao “čuvarima kosovskog zaveta”.

Ipak, navedeno nije ono primarno zbog čega su mu kolege zamerile.

Naprotiv. Nezakonitost procedure, neetičnost i tanak portfolio neophodan da bude izabran u redovnog profesora je nešto što je bilo iznad ideološkog i političkog opredeljenja.

Izbor Kovića u zvanje redovnog profesora protivan je odlukama Katedre za Opštu istoriju novog veka i Odeljenja za istoriju, stoji u zahtevu čak deset profesora ovog Fakulteta.

Proceduru, naveli su, smatraju neregularnom i štetnom za interese i ugled Filozofskog fakulteta.

“Kandidat je prilikom podnošenja svoje bibliografije i tabela za izbor izvršio netačnu kategorizaciju svojih radova, u svoju korist. Profesor Ković nema ni jedan naučni rad štampan izvan Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, na engleskom ili nekom drugom stranom jeziku, u međunarodnim časopisima ili zbornicima”.

Profesor Ković je svakako prvi redovni profesor na Univerzitetu u Beogradu u čiji izbor je direktno uključena i navijačka grupa Delije, što se verovatno uklapa u odbranu generala Mladića

Komisija koja je pisala referat profesoru Koviću je, tvrde, nezakonito kategorisala radove, tako je rad o Amfilohiju Radoviću i Zavetu postao uslov za izbor u redovnog profesora za opštu istoriju novog veka.

“O tome smo obavestili dekana Danijela Sinanija i Kadrovsku komisiju koja nije ni reagovala u skladu s pravilnikom i kategorizacijom Matičnog odbora Ministarstva, kao ni Pravilnika Univerziteta u Beogradu”.

U Prilogu su dostavili dokument Kadrovskoj komisiji, a koji dokazuje da Miloš Ković ne ispunjava minimalne uslove propisane za unapređenje.

Dekan Filozofskog fakulteta je, ističu, bio upoznat sa nerugalarnostima u vezi sa procedurom izbora profesora Kovića, kao i zahtevom kolega sa istorije, ali nije prihvatio zahtev sa Odeljenja za istoriju, niti je na sednici Senata članove upoznao sa profesorom koga su izgleda birali navijači na severnoj tribini transparentom “Podrša profesoru Milošu Koviću”.

Profesor Ković je svakako prvi redovni profesor na Univerzitetu u Beogradu u čiji izbor je direktno uključena i navijačka grupa Delije, što se, naglašavaju, verovatno uklapa u odbranu generala Mladića.

Smatraju da je procedura izbora Miloša Kovića u redovnog profesora nezakonita i neetična, posebno kada se prisete, kažu, nezapamćenih pritisaka (od fudbalskih tribina, preko peticija, do protesta) koji su vršeni na Filozofski fakultet već prilikom određivanja komisije za ovaj izbor u zvanje.

“Ovakva procedura pozitivno diskriminiše kandidata koji nema uslove za napredovanje i dovodi u pitanje sve principe stručnosti i matičnosti na kojima je zasnovano funkcionisanje Fakulteta i Univerziteta”, stoji u zahtevu koji potpisuju: prof. dr Tatjana Subotin-Golubović, Upravnica Odeljenja, prof. dr Nikola Samardžić, Katedra za Opštu istoriju novog veka, prof. dr Danijela Stefanović, Katedra za Istoriju Stare Grčke i Starog istoka prof. dr Siniša Mišić, Katedra za Istoriju srpskog naroda u srednjem veku sa staroslovenskim jezikom i istorijskom geografijom, prof. dr Marko Šuica, Katedra za Istoriju srpskog naroda u srednjem veku sa staroslovenskim jezikom i istorijskom geografijom, prof. dr Vlada Stanković, Katedra za Vizantologiju, prof. dr Radivoj Radić, Katedra za Vizantologiju, prof. dr Dubravka Stojanović, Katedra za Opštu Savremenu istoriju, prof. dr Suzana Rajić, Katedra za Istoriju srpskog naroda u novom veku i prof. dr Miloš Jagodić, Katedra za Istoriju srpskog naroda u novom veku.