Godina 2011. biće zapamćena kao vreme kada su mnogi preterano optimistični Amerikanci počeli da gube nadu. Predsednik Džon F. Kenedi jednom je rekao da narastajuća plima podiže sve brodove. Ali, sada, kada se plima povlači, Amerikanci počinju da uviđaju da ne samo da su brodovi sa uzdignutim jarbolima bili uzdrmani, već i da su mnogi manji čamci zbog krize razbijeni u paramparčad.
U tom kratkom trenutku kada je plima rasla, milioni ljudi su verovali da možda imaju dobre šanse da ostvare američki san. Sada i takvi snovi iščezavaju. Do 2011. istopila se štednja onih koji su izgubili posao 2008. ili 2009. Naslovi u novinama u kojima se najavljuje povećanje stope zaposlenosti, koje je i dalje nedovoljno da bi se održao korak sa brojem onih koji bi se u normalnim okolnostima priključili radnoj snazi, znače malo pedesetogodišnjacima koji nemaju mnogo nade da će ponovo naći posao. Zaista, sredovečni ljudi koji su smatrali da će biti nezaposleni samo nekoliko meseci sada shvataju da su, u stvari, prinudno penzionisani.
Mladi koji su stekli fakultetske diplome i podigli kredite u vrednosti od više desetina hiljada dolara da bi se obrazovali uopšte ne mogu da pronađu posao. Ljudi koji su delili stan sa prijateljima ili porodicom postali su beskućnici. Kuće kupljene tokom procvata tržišta nekretnina i dalje su na prodaji ili su prodate po nižoj ceni. Više od sedam miliona američkih porodica ostalo je bez krova nad glavom. Naličje finansijskog uspona iz prethodne decenije potpuno je razotkriveno i u Evropi. Neodlučnost povodom Grčke i posvećenost vlada najznačajnijih država merama štednje nametnuli su težak teret tom kontinentu prošle godine. „Zaraza“ je zahvatila i Italiju. Stopa nezaposlenosti u Španiji, koja je od početka recesije dostigla oko 20 odsto, dodatno je uvećana. Ono što je bilo nezamislivo – kraj evra – počelo je da izgleda kao realna mogućnost.
Ova godina će verovatno biti još gora. Naravno, postoji mogućnost da će Sjedinjene Države rešiti svoje političke probleme i konačno usvojiti podsticajne mere potrebne da bi se stopa nezaposlenosti snizila na šest ili sedam odsto. Ali, ne postoje velike šanse da će se to dogoditi, kao što ne treba očekivati da će Evropa shvatiti da štednja nije dovoljna da bi rešila svoje probleme. Naprotiv. Štednja će samo otežati ekonomsku situaciju. Bez rasta, dužnička kriza i problemi u vezi sa evrom biće još veći, a dugotrajna stagnacija koja je počela pucanjem kreditnog mehura 2007. i recesija koja se potom dogodila će se nastaviti. Štaviše, glavne države u usponu, koje izbegle „buru“ iz 2008. i 2009, možda neće uspeti da prevaziđu izazove koji se pojavljuju na horizontu. Rast Brazila je već usporen, što je izazvalo strahovanja njegovih suseda u Latinskoj Americi.
U međuvremenu, dugoročni problemi, uključujući klimatske promene i druge pretnje životnoj sredini, kao i sve veći jaz u većini država širom sveta, nisu nestali, već su neki od njih postali još ozbiljniji. Na primer, zbog visoke stope nezaposlenosti plate su niže i sve je više siromašnih. Dobra vest je da će hvatanje u koštac sa navedenim problemima u stvari omogućiti i rešavanje nekih kratkoročnih problema. Veće investicije u mehanizme za borbu protiv globalnog zagrevanja podstakle bi ekonomske aktivnosti i vodile ka otvaranju radnih mesta. Unapređenje sistema poreza i bolja raspodela prihoda značila bi smanjenje jaza i povećanje stope zaposlenosti. Povećanjem poreza za bogate mogla bi da budu obezbeđena sredstva za finansiranje javnih projekata, te unapređen položaj siromašnih, uključujući nezaposlenosti.
Ipak, postoji strah da će politika i ideologija na obe strane Atlantika, a naročito u Sjedinjenim Državama, osujetiti promene. Insistiranje na smanjenju deficita samo će produbiti jaz između građana. Čak i pre izbijanja krize, promenjen je odnos snaga u ekonomiji, čime je u stvari korigovana istorijska anomalija koja je trajala dva veka, i što je podrazumevalo uspon azijskih država. Pragmatična posvećenost rastu koja je primetna u Aziji i drugim državama u usponu danas predstavlja kontrast u odnosu na loše poteze Zapada, podstaknute kombinacijom ideologije i zajedničkih interesa. Kao rezultat, verovatno će biti ubrzan proces promena u ekonomiji, što će gotovo sigurno podstaći političke tenzije.
Imajući u vidu probleme s kojima se suočava globalna ekonomija, bićemo srećni ukoliko ne budemo počeli da osećamo posledice u ovoj godini.
Autor je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor na Univerzitetu Kolumbija
Copyright: Project Syndicate, 2012.
www.project-syndicate.org
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
