Zabrana političkog oglašavanja – mali korak za Tviter ali pretežak za Fejsbuk

Najava direktora Tvitera Džeka Dorsija da će ta društvena mreža zabraniti političko oglašavanje od sledećeg meseca, u SAD je naišla na pohvale demokrata i kritike predizbornog štaba predsednika Donalda Trampa, navodi agencija Rojters.

Društveni mediji, uključujući rivala Tvitera, Fejsbuk, nalaze se pod sve većim pritiskom da prestanu da objavljuju oglase koji šire lažne informacije koje bi mogle uticati na izbore, ističe Rojters.

Direktor Fejsbuka Mark Zakerberg je u sredu, na dan kada je Tviter objavio odluku o zabrani, branio politiku svoje kompanije da dopusti oglase političara s lažnim ili obmanjujućim tvrdnjama, navodeći da Fejsbuk ne želi da guši politički govor.

Fejsbuk je za Rojters potvrdio da su neki zaposleni kritikovali politiku kompanije u internom dopisu. Fejsbuk je obećao da će uložiti napore za suzbijanje dezinformacija posle tvrdnji da je ruska propaganda na toj platformi uticala na ishod predsedničkih izbora 2016. kada je pobedio Tramp.

Ta društvena mreža je ipak odlučila da ne proverava činjenice iz oglasa političara što je izazvalo kritike demokratskih kandidata za izbore 2020.

Dok je štab kandidata za predsedničku nominaciju demokrata Džoa Bajdena pozdravio odluku Tvitera, Bred Parskal koji vodi Trampovu kampanju za reizbor, rekao je da je odluka „pokušaj da se ućutkaju konzervativci“ i „veoma glupa odluka“ po deoničare kompanije.

Odluka izvršnog direktora Tvitera da zabrani političko oglašavanje ilustruje oštru simboličnu razliku između Dorsija i Zakerberga. Zakreberg brani kontroverznu politiku svoje kompanije koja u osnovi omogućava političarima da u oglasima lažu, ističe Vašington post.

Rukovodioci Tvitera su svoju odluku pokušali da objasne kao stvar principa, priznajući da je politička potrošnja na oglase iznosila manje od tri miliona dolara tokom kongresnih izbora 2018.

Na primer, ukazuje list, Tramp – čiji tvitovi svakodnevno dopiru do više od 66 miliona korisnika – nije objavio nijedan oglas na Tviteru u poslednjih sedam dana, dok je za isti period na Fejsbuku potrošio gotovo četvrtinu miliona dolara.

Tokom saslušanja o zaradi Zakerberg je procenio da bi političko oglašavanje sledeće godine činilo oko 0,5 odsto prihoda Fejsbuka. Na osnovu prihoda kompanije u 2018. godini to bi iznosilo 279 miliona dolara, dok se za narednu godinu očekuje da će prihodi iznositi više od milijarde dolara.

Političko oglašavanje je već dugo trn u oku Silicijumske doline, naročito posle izbora u SAD 2016. Pritisak je, ističe Vašington post, rezultirao velikim promenama, pa su Tviter i druge društvene mreže morale da jasnije obeležavaju političke oglase i da proveravaju klijente koji ih kupuju.

Odluka Džeka Dorsija je značajnija zbog trenutka i principa kojeg on ističe, nego zbog praktičnog efekta koje će ona imati na modernu demokratiju, navodi BBC.

Količina i uticaj političkih oglasa na Tviteru predstavlja samo delić prisutnih na Fejsbuku. Dorsi i njegov finansijski direktor su znali da će nova odluka imati malo uticaja na suštinu kompanije. Stoga su izračunali da bi time, po maloj ceni, za posao napravili veliki pomak kod regulatora i javnog mnijenja. A mogli bi i vragolasto provocirati Fejsbuk, koji se, na tom terenu, nalazi u težoj poziciji.

Ne može biti puka slučajnost da se Dorsijeva objava desila samo dve nedelje posle govora Zakerberga o istoj temi. Linija razdvajanja između kompanija korisna je za Tviter jer stavlja breme na Fejsbuk koji ponovo treba da brani svoj stav, ocenjuje BBC.

BBC ističe da se procenjuje da će američke kampanje za predsedničke izbore potrošiti oko šest milijardi dolara na oglašavanje, ali većina će otići na televizijske oglase, a oko 20 odsto na digitalne oglase.

Takođe, Tviter ima mnogo manje korisnika od Fejsbuka – u februaru je tvrdio da ima 126 miliona dnevno aktivnih korisnika, dok se Fejsbuk u septembru hvalio s 1,63 milijarde.