Zabranjena plovidba brodovima starijim od 35 godina

Kovačević je objasnio da je to učinjeno kako stari brodovi ne bi ugrožavali bezbednost plovidbe i životnu sredinu, ali i da se brodovlasnici podstaknu da mnogo efikasnije upravljaju svojom flotom.

Brodovi izuzetno mogu da se upišu u naš upisnik, ako su stariji od 35 godina, ali ako se radi o brodu za prevoz rasutog tereta, on mora da ima dvostruku oplatu i mora da ima svedočanstvo o sposobnosti za plovidbu izdato od jedne od zemalja članica Evropske unije (EU), naglasio je Kovačević.

On je ocenio da su to garancije da, iako je brod stariji od 35 godina, „da je jako dobro održavan i da je u skladu sa najstrožijim tehničkim zahtevima“.

Kada su u pitanju brodovi za prevoz opasne robe, takođe izuzetno mogu da budu stariji od 35 godina, ali moraju da imaju ugrađenu dvostruku oplatu, moraju da imaju ADM sertifikat za brod i moraju da imaju klasu nekog priznatog klasifikacionog društva, rekao je Kovačević.

Kovačević je istakao da na osnovu ove uredbe brodovi moraju da budu mnogo bezbedniji od onih na kojima se danas plovi i da se na taj način podiže nivo bezbednosti i uslova rada na tim brodovima.

On je dodao da su događaji sa potonulim brodovima, „na žalost primeri dobrog reagovanja nadležnih u vanrednim situacijama“, ističući da su u tim slučajevima Sektor za vanredne situacije, Lučka kapetanija Smederevo, žandarmerija i policija odmah bili na terenu.

Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS) ranije je saopštilo da je problem u nefunkconalnosti sistema koji treba da brine o bezbednoj plovidbi i plovilima na domaćim rekama, ocenivši da ta uredba neće rešiti sadašnje probleme.

Udruženje je navelo da trenutno u Srbiji ne postoji nijedna dežurna služba kojoj brodari mogu da se obrate tokom celog dana, podsećajući da je bilo planirano da se do 2010. godine formira jedna centralna služba, ali da do danas u tom pogledu nije ništa učinjeno iako je rok bio godinu dana.

U saopštenju UPLS se ističe da kapetanije imaju ogroman problem sa brojem ljudi i da zbog toga samo dve kapetanije u Srbiji trenutno rade 24 sata i to one na graničnim prelazima u Prahovu, na ulasku iz Srbije u Bugarsku i u Velikom Gradištu.

Kovačević, međutim, smatra da za efikasan sistem upravljanja bezbednosti na vodenim putevima, zbog savremenih tehnologija, danas nije neophodno da lučke kapetanije rade 24 sata dnevno, osim u kapetanijama na graničnim prelazima.

Mi u našoj zemlji već šest godina imamo u funkciji rečne informacione servise koji su daleko napredniji, brži i efikasniji u odnosu na nekadašnju radio vezu. Problem je što u praksi, određeni procenat brodova ne koristi rečne informacione servise, što je i bilo i biće predmet inspekcijske kontrole, istakao je Kovačević.