U briselskom Pale de Bozar u toku su dve značajne izložbe. Na prvoj, koja nosi naziv Zabranjeno carstvo, na veoma interesantan način izvršeno je poređenje između flamanske i kineske umetnosti (od 15. februara do 6. maja). Pogled na Evropu druga je izložba u okviru koje je predstavljeno oko 150 remek-dela nemačkih slikara XIX veka (od 8.
U briselskom Pale de Bozar u toku su dve značajne izložbe. Na prvoj, koja nosi naziv Zabranjeno carstvo, na veoma interesantan način izvršeno je poređenje između flamanske i kineske umetnosti (od 15. februara do 6. maja). Pogled na Evropu druga je izložba u okviru koje je predstavljeno oko 150 remek-dela nemačkih slikara XIX veka (od 8. marta do 20. maja).
Dva kontinenta, pet vekova umetnosti, dva načina predstavljanja sveta. Ovaj ambiciozni projekat poveren je belgijskom umetniku internacionalnog renomea (Luc Tuymans) i komesaru Palas muzeja u Pekingu (Yu Hui). Koncept postavke zamišljen je kao dijalog između vizija sveta flamanskih i kineskih majstora. Crteži i slike Van Ajka, Brojgela, Rubensa, Van Dajka, Ensora, Spiliarta i drugih kao da se ogledaju u remek-delima izrađenim na svilenom papiru, kroz koja se odražava kineska istorija umetnosti. Ova izuzetna ostvarenja koja potiču iz doba dinastije Ming i King, kao i s početka postojanja kineske republike, dolaze direktno iz Zabranjenog grada, starog sedišta kineskog carstva. Poređenjem dela ove dve tako različite kulture dobija se utisak da obe tradicije ostaju netaknute u ovom veoma smelom poduhvatu.
Ako se, na primer, uporedi delo nekog flamanskog slikara s delom nekog kineskog umetnika dobija se dimenzija koja ih razdvaja. Način na koji se posmatra delo istočnjačke umetnosti bitno se razlikuje od načina na koji doživljavamo delo zapadne umetnosti. Prvom se prilazi lagano, uz određeno vreme koje je potrebno da bi se prodrlo u smisao onoga što prikazuje, dok je utisak pri posmatranju drugog neposredan. Isto tako nameće se razlika u tretiranju razdaljine i detalja, ili razmera i dubine.
Očigledno je i da se u kaligrafiji i ikonografiji na potpuno drugačiji način pristupa problemu svetla i senki. Odsustvo senki kod kineskih umetnika, zbog verovanja da su one „nečiste“, odudara od slika flamanskih umetnika čija su dela gotovo isključivo bazirana na igri svetlosti i tame. Velika razlika primećuje se i u izboru tema. Dok je kod kineskih majstora prisutna priroda, kod flamanskih se teme uglavnom ograničavaju na scene iz svakodnevnog života. Još jedna razlika je upadljivija, a to je mali prostor koji je u kineskoj umetnosti posvećen portretu, dok u umetnosti zapadne Evrope ovaj žanr zauzima jedno od najznačajnijih mesta.
Posle Brisela, ova jedinstvena izložba seli se pravo u Kinu, u samo srce Zabranjenog grada.
Izložba Pogled na Evropu ostvarena je u saradnji s drezdenskim, berlinskim, minhenskim Nacionalnim muzejom i briselskim izložbenim prostorom Pale de Bozar. U čast nemačkog predsedavanja EU tokom 2007. Pale de Bozar organizovao je ovu izvanrednu izložbu posvećenu umetnosti i istoriji umetnosti u Nemačkoj tokom XIX veka. Prilaz temi izveden je na vrlo originalan način, stavljanjem akcenta na uticaje, ali isto tako i na interakciju koja je postojala u izražaju nemačkih umetnika i umetnika ostalih evropskih zemalja.
Kroz niz remek-dela iz zbirke drezdenskog, berlinskog i minhenskog Nacionalnog muzeja dobija se opšta slika o karakteristikama umetnosti raznih delova Evrope. Sve počinje od vidnog uticaja Grčke, zemlje koja predstavlja temelj čitave strukture i kulturnih korena moderne Evrope kroz dela Karla Fridriha Šinkela i Lea fon Klenca; sledi Italija, zemlja žudnje i sanjarenja, čija jedinstvena atmosfera inspiriše Arnolda Boklina i Osvalda Ahenbaha, zatim umetnost koja je uglavnom koncentrisana na severnu Evropu, preko Akademije u Kopenhagenu i otkrića nordijskih mitova kroz slike Filipa Ota Rungea i Kaspara Davida Fridriha.
Švajcarska i Austrija kroz dela Ludviga Rihtera evociraju snažnu spiritualnu i političku slobodu, ali i romantičarski kult ljubavi prema prirodi. Belgija je isto tako dala snažan impuls nemačkom slikarstvu, naročito kad je reč o istorijskim temama. Uticaj Engleske je upečatljiv kod portreta, što se može zaključiti iz dela Antona Grafa. Neosporno je, međutim, da su Francuska, a naročito Pariz, izvršili najveći uticaj, što je potpuno razumljivo ako se uzme u obzir bogatstvo i raznovrsnost u francuskom slikarstvu i umetnosti uopšte u ovom periodu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
