Zabranjeno „peglanje“ bora

Zdravstvena inspekcija krenula je u pojačanu kontrolu po medicinskim ustanovama, a kazne za njegovu zloupotrebu će biti rigorozne. Iako se ne navodi konkretan povod, nezvanično saznajemo da je prošlog meseca uvezen botoks koji nije adekvatnog sadržaja i može izazvati negativne reakcije kod pacijenata.

U Agenciji za lekove botoks je registrovan kao „disport“, lek koji se koristi u terapiji različitih oblika paraliza, uključujući i dečiju, kao i kod zgrčenosti mišića očnog kapka, dela lica ili vratnih mišića, koji su posledica moždanog udara. Takođe, dozvoljena je njegova upotreba kod prekomernog znojenja.

– Kao i drugi lekovi, „disport“ se može koristiti samo za odobrene indikacije. To znači da se u estetskoj hirurgiji ne sme koristiti. Mi se bavimo efikasnošću leka, a da li se on zloupotrebljava, pitanje je za zdravstvenu inspekciju – kaže za Danas portparol Agencije za lekove i medicinska sredstva Aleksandar Tucović.

U Ministarstva zdravlja kažu za naš list da će zdravstvena inspekcija podnositi prekršajne prijave za nadležne u ustanovi u kojoj se botoks koristi u svrhe van propisanih indikacija, dok će krivične prijave biti podnošene ukoliko se utvrdi da je njegovom upotrebom narušeno zdravlje pacijenata.

Plastični hirurzi u Srbiji su različito reagovali na ovu vest. Dok jedni tvrde da je odluka Ministarstva zdravlja ravna skandalu i da ćemo biti jedina zemlja u kojoj će se kažnjavati oni koji botoks koriste za ulepšavanje, drugi tvrde da to nikad nisu ni činili.

Načelnik Vojnomedicinske akademije dr Marijan Novaković kaže za Danas da se na VMA botoks koristi isključivo u medicinske svrhe, kod tretmana različitih oblika paraliza.

– Nikada ga nismo koristili, niti trebovali za estetske intervencije – naglašava dr Novaković, koji je i sam plastični hirurg. Kaže da botoks ni privatno nije koristio jer on parališe nerv u koji se ubrizga, „a cilj je da nerv živi, a ne da se umrtvi“.

– Ako se primenjuje više nego što treba ili u jačoj koncentraciji od dozvoljene, može da dovede do neželjene paralize – upozorava dr Novaković.

Botoks se dobija rastvorom bakterijske toksične supstance botulinum toxin. Iako je u pitanju otrov, on je bezopasan ukoliko se koristi u odgovarajućim dozama. Pored kvaliteta supstance, bitno je i iskustvo lekara specijaliste u toj oblasti.

– Pretpostavljam da se Ministarstvu zdravlja javio neki nezadovoljan pacijent, i da je to razlog „hajke“ na botoks. Naravno da je to otrovna supstanca, ali ona se u estetske svrhe koristi u znatno razblaženom sastavu, i njeno dejstvo prestaje posle šest meseci od ubrizgavanja – objašnjava dr Milan Jovanović, specijalista estetske i plastične hirurgije. On dodaje da se botoks koristi svuda u svetu, i da problem nije njegovo korišćenje, već stručnost ljudi koji sa njime barataju.

– Kod nas je praksa da botoks koriste ne samo plastični hirurzi, već specijalisti fizikalne medicine, kozmetičari čak i stomatolozi, koji plate 1.000 evra i za tri dana završe kurs u Parizu. Onda se vrate u Srbiju i reklamiraju se po svim TV stanicama kao plastični i estetski hirurzi, nudeći „eliksir mladosti“ – kaže dr Jovanović.

On dodaje da ljudi nisu dovoljno upoznati sa svojstvima botoksa, eventualnim negativnim posledicama i da se lako prepuštaju nedovoljno kvalifikovanim ljudima. Takođe, misle da će im mladolik izgled nakon ubrizgavanja injekcije ostati zauvek.

– Dejstvo botoksa traje najviše pola godine, a za to vreme deo lica u koji je ubrizgan ostaje gotovo paralisan. Ukoliko je u pitanju čelo, osoba je bez mimike i bilo kakvog izraza lica. Vrlo često obrve padaju dok se čelo zateže, što je trajna posledica. Zato se botoks nikako ne preporučuje osobama starijim od 40 godina, niti mlađim od 30 – napominje dr Jovanović.

Prema njegovim rečima, 90 odsto njih koji u Srbiji barataju sa ovim „otrovom“ je – nestručno.

– Ministarstvu zdravlja bi bolje bilo da se bavi time ko se sve kod nas izdaje i reklamira u estetskog i plastičnog hirurga. Nestručnost ljudi je mnogo veći problem, nego korišćenje botoksa – ukazuje dr Jovanović, dodajući da javnost pogrešno smatra da se polovina estetskih intervencija svodi na botoks.

– Botoks ne zauzima ni 10 odsto estetskih intervencija. On se uglavnom koristi kod dinamičkih bora oko očiju, dok se na čelu ubrizgava kod osoba koje imaju duboke brazde, koje nisu prouzrokovane starošću, već predstavljaju genetsku predispoziciju i mogu da se jave i u detinjstvu – naglašava dr Jovanović. Ukoliko neka zdravstvena ustanova želi da koristi botoks van dozvoljenih indikacija, može da se obrati Komisiji za procenu zdravstvenih tehnologija Ministarstva zdravlja.

Tretman u lokalnoj anesteziji

U kozmetičke svrhe botoks se najčešće koristi za „peglanje“ bora na čelu i oko očiju. Tretman traje dvadesetak minuta i izvodi se u lokalnoj anesteziji. Pun efekat vidi se nakon nedelju dana, a privremena paraliza mišića traje najduže šest meseci.

Neželjeni efekti

Istraživanju koje je sprovelo Udruženje potrošača „Pablik sitizen“, od novembra 1997. do decembra 2006., pokazalo je da je u tom periodu, zbog upotrebe botoksa u Americi umrlo 16 ljudi, dok je njih 87 zbog problema izazvanih tim otrovom završilo u bolnici. Američka Uprava za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda (FDA) nedavno je upozorila na opasnost od korišćenja botulina, ističući da pacijenti i lekari moraju da budu upoznati sa eventualnim opasnostima i da reaguju čim se pojave prvi neželjeni efekti.