„Zabrinjava brisanje iznuđivanja iskaza, setimo se samo slučaja male Danke Ilić“: Advokat Goran Stupar o novom Krivičnom zakoniku

On se najpre osvrnuo na pooštravanje kazni za krivična dela koja spadaju u grupu krvnih i seksualnih delikata.

Stupar navodi da je bespotrebno podignuta granica zaprećene kazne za „obično“ ubistvo, jer se u praksi obično za ova krivična dela izriče kazna između pet i 10 godina zatvora, a vrlo retko je izricana kazna preko 10 godina.

„Nelogično mi je da je maksimalna kazna zatvora zaprećena  za „obično“ i teško ubistvo identična. Jedina je razlika što je za ubistvo kao minimalna kazna zaprećen zatvor u trajanju od 5 godina, a za teško ubistvo 10 godina“, kaže Stupar.

Kada je reč o pooštravanju kazni za dela protiv polnih sloboda, advokat kaže da nema ništa protiv toga, ali i da nije poenta u maksimalnim kaznama.

„Nemam ništa protiv pooštravanja kazne za ova dela mada je jasno da su sudovi i do sada izricali relativno blage kazne za ovu grupu krivičnih dela iako im je i do sada KZ davao mogućnost da izriču mnogo strožije“, objašnjava Stupar.

Brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza sporno zbog više faktora

Stupar ukazuje da bi logično bilo da država propisima podigne na veći nivo zaštitu građana od samovolje državnih službenika, a u praksi vidimo da se država polako odmeće, pa umesto da bude u funkciji građana, svetlosnom brzinom stremimo u pravcu da građani budu u funkciji političke elite koja rukovodi državom.

„Zabrinjava predlog za brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza. Kakvu nam poruku šalje država? Da li ovo znači da će policija ubuduće moći da uz batine i pretnje iznuđuje iskaz od građana? Posebno zabrinjava činjenica da je iskaz osumnjičenog dat u policiji u prisustvu branioca – advokata relevantan dokaz u krivičnom postupku pred sudom. Nije mi jasno da je bilo kome pala na pamet ideja da se dekriminalizuje ovo krivično delo. Setimo se samo kako je završio brat osumnjičenog za ubistvo male Danke, koji je najverovatnije preminuo od batina u pokušaju da mu se iznudi iskaz“, kaže advokat.

Novo krivično delo objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela opasno i podložno zloupotrebama

Stupar se pridružuje kritikama javnosti na uvođenje ovog krivičnog dela.

„Izuzetno je široko definisan pojam ovog krivičnog dela i u praksi se vrlo lako može dogoditi da će mediji doći pod udar ove odredbe ukoliko, na primer, objave da je u toku protest poljoprivrednika, prosvetenih radnika ili zaposlenih u drugim branšama, a takav skup od strane nosilaca vlasti bude okarakterisan kao pokušaj državnog udara, rušenja ustavnog poretka, što je sada vrlo čest slučaj. Čini mi se da je cilj zakonodavca da se o eventualnim protestima, blokadama saobraćajnica i slično ne objavljuju bilo kakve informacije da bi javnost ostala anastezirana“, pojašnjava svoj stav Stupar.

Promene i u vezi sa zloupotrebom javnih nabavki i odavanjem tajnih podataka

Stupara posebno zabrinjava izmena krivičnog dela zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom. Za razliku od postojećeg KZ u predlogu je navedeno da će ovo krivično delo postojati tek kada procenjena vrednost javne nabavke, koja bi bila predmet ovog krivičnog dela, prelazi iznos od pet miliona dinara.

„To praktično znači da će lice koje izvrši zloupotrebu prilikom javnih nabavki čija je vrednost do 5 miliona dinara nije učinio ovo krivično delo. U situaciji kakva je trenutno jasno je da su ove vrste zloupotreba enormnih razmera i država umesto da pooštrava zaprećene kazne za ova dela i da proširuje odgovornost učesnika u javnim nabavkama ona praktično dekriminalizuje ove zloupotrebe. Sa druge strane vidimo da se proširuje krivična odgovornost za odavanje tajnih podataka pod koje se predlogom obuhvataju i podaci sa oznakom „intereno“ i „poverljivo“ što do sada nije bilo. Zaista ne smatram da odavanje podataka sa ovim stepenom zaštite zavređuje krivičnopravnu zaštitu“, navodi Stupar.

U predlogu novog KZ se briše odredba kojom je sada propisano da se državnom tajnom ne smatraju podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka, ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se može izreći kazna od pet godina zatvora ili teža kazna.

„Zašto je zakonodavcu bitno da se u novom KZ briše ova odbredba? Evo realnog primera: Kako će policajac koji u svom operativnom radu dođe do saznanja da je neki političar na funkciji izvršio krivično delo obavestiti nadležnog tužioca i dostaviti mu dokaze ako isti taj funkcioner dokumente koji mogu služiti u istom tom krivičnom postupku označi stepenom „strogo poverljivo“? Ispada da je taj policajac, radeći svoj posao, učinio ovo krivično delo, a da je funkcioner koji treba krivično da odgovara apsolutno nedodirljiv“, ističe Stupar.

Suština borbe protiv kriminala je istrajnost i doslednost, ističe, a ne puko pooštravanje kazni.

„Javna je tajna da su pojedinci „nedodirljivi“ za naše pravosudne organe ma šta učinili, dok sa druge strane imamo građane na koje se sva sila i represija države sručila na njihova pleća samo zato što su se odvažili da iznesu u javnost podatke o zloupotrebama državnih funkcionera“, iznosi svoj zaključak o predloženim izmenama Krivičnog zakonika Goran Stupar.