Zabrinjavajuće temperature u Novogodišnjoj noći

Pravda u svom prvom broju 1940. godine piše o veoma zabrinjavajućim temperaturama, poslednji dan 1939. godine bio je najhladniji dan u Beogradu. Stara godina ostavila je novoj u nasleđe velike površine snega, kako na planinama tako i u gradovima. Tako će se gaziti po starom kako zbog prilika u društvu tako i zbog snega koji će pasti a neće stići da se otopi stari nanos. Temperatura u novogodišnjoj noći bila je u glavnom gradu -17 a u ostalim delovima Srbije temperatura se spustila čak do -28 celzijusa.

Zbog nsikih temperatura telefonske i telegrafske žice su popucale, zbog strahovite hladnoće stradaju životinje, divljač i usevi. Reke su duboko zamrznute a mlinovi ne mogu da rade. Čak su i na primorju zalivi zamrzli sa ribom. Kako će se dalje odvijati situacija i koje su mere predostrožnosti niko ne zna.

O tome koliko Bugari vole našu sevdalinku govori novinar Pravde koji se ovog decembra zatekao u Sofiji. Kako kaže, grad je prelepo okićen i hoteli su mnogo lepo uređeni. Kako je stigao u hotel odmah je izašao na ulice da se prošeta i sedne u neku kafanu, njih nema mnogo ali su sve specifične.

Kad je odabrao jednu, seo je da popije nešto i opsti se. Bugarska muzika je specifična i pevaljke su lepuškaste, prenosi novinar. Posle nekog vremena, jedna od pevačica povikala je „Oj Jelo, Oj Jelena“ našu narodnu pesmu.

Veče u kafani završilo se sa našim pesmama, a svi prisutni su bili mnogo emotivni uz svaku pesmu što je potvrda da Bugari obožavaju našu muziku. Nakon kraja programa u toj kafani, novinar je otišao dalje da obilazi i shvatio da se u svakoj kafani pevaju srpske pesme.

Nakon Sofije, u daljem putu po Bugarskoj svake noći mogle su da se čuju srpske pesme u kafanama, piše novinar u svom tekstu za Pravdu.

Pravda piše o retkoj pojavi na našim prostorima, to je srpsko-hrvatsko prijateljstvo. Pravoslavno selo Pribilović, sa većinskim srpskim stanovništvom slavilo je slavu Sveti Nikola. Kako seoske slave privuku dosta posetilaca tokom obreda, tako se desilo i ovaj put, međutim posetilaca je bilo mnogo više nego što je iko mogao da zamisli.

Selo su posetili i meštani susednog sela Trebižat koje je većinski katoličko tj. hrvatsko stanovništvo. Susret Srba i Hrvata na srpskoj slavi bio je vrlo srdačan i prijateljski a hrvatski seljani su u znak poštovanja poveli sa sobom muzičare da upotpune veselje. Na sve to, umorni hrvatski seljani nisu se odmah vratili svojim kućama nego su na poziv naših seljana iz Pribilovića pristali da ostanu na večeri i prenoće, prenosi detaljno događaj Pravda.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

Na naslovnoj stani Vremena je intervju sa predsednikom Kraljevske vlade gospodinom Cvetkovićem koji je govorio o spoljnoj i unutrašnjoj politici Jugoslavije.

„Treba prvo da vidimo šta nam je dala prošla godina, čega u njoj ima interesantnog i poučnog za nas jugoslovene pa da na osnovu tih činjenica pokušamo da predvidimo šta nas očekuje u predstojećoj godini“, poručio je gospodin Cvetković.

Jugoslavija je shvatila svoj značajan položaj u svetu i u Evropi i sa time u vezi odlučila da osrži što bolje odnose sa svojim susedima kao i da se drži striktne neutralnosti u komfliktima koji su se odigralu u protekloj godini na nivou celog sveta, prenosi Vreme.

Što se tiče unutrašnje politike, naša zemlja prošla je kroz jedini logičan put u sređivanju unutrašnjih komflikata i prilika. Oni su godinama ometali normalno funkcionisanje naše zemlje i državnog života, može se reći da smo uspeli da ih prevaziđemo, reči su predsednika Kraljevske vlade povodom ulaska Jugoslavije u Novu godinu.

Vreme piše i o novom dogovoru društva za spomenike Srbije, koje je iznelo plan za postavljanje spomenika Petru Petroviću Njegošu u Beogradu. Spomenik bi trebalo da bude gotov do kraja 1940. godine, a za njega je odvojeno 650.000 dinara iz bužeta. Još uvek nije poznato gde će biti postavljen spomenik Njegošu zbog toga što će biti ukazana šansa građanima Beograda da glasaju o mestu na kom bi želeli da se nađe spomenik.

Na Dan očeva, nisu bila počašćena samo deca iz bogatih kuća nego i ona najsiromašnija, piše Vreme. Mnogobrojna humana društva širom Beograda i ostalih gradova od prikupljenog novca obradovala su decu novim odelima, ćebadima i benkicama i jakom toplom obućom.

Humanost ljudi na ovaj lep dečiji praznik bila je veća nego ranijih godina, a siromašna deca od onih najmlađih do srednjoškolaca bezbrižni su do kraja zime. U manjim mestima, škole su se organizovale u sakupljanju odela i obuće za svoje učenike kako bi mogli da dolaze na nastavu i tokom najveće zime. Ratna siročad takođe nisu zanemarena, te je udruženje „Plemenita duša dečje nade“ obuklo preko stotinu siročadi.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.