Zabrinjavajući položaj učenika i studenata sa hendikepom u Srbiji

To je rečeno na konferenciji za novinare Udruženja studenata sa hendikepom, na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja sprovedenog u okviru projekta čiji je cilj uvođenje inkluzivnih politika u konkurse za dodeljivanje stipendija za učenike i studente.

Milan Janković, izvršni direktor Udruženja studenata sa hendikepom, izneo je podatak da od ukupno 145 jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, 47 nema stipendije za đake.

Među onima koji ih dodeljuju, u 37 gradova i opština postoje konkursi i za učenike i za studente, dok u najvećem broju od preostale 61 lokalne samoprave na ovaj vid podrške mogu da računaju samo akademci.

Janković je izneo podatak da posebne programe za stipendiranje učenika i studenata sa hendikepom imaju samo Beograd i Knjaževac, a pored toga u šest lokalnih samouprava postoje posebni kriterijumi za ovu karegoriju đaka u okviru opšteg pozova, dok je to slučaj u deset gradova i opština kada je reč o studentima sa hendikepom.

Na konferenciji je ocenjeno da ovi rezultati nisu zadovoljavajući i da, ukoliko gradovi i opštine pružaju minimalnu podršku mladima sa hendikepom, oni će minimalno učestvovati u društvu, a isto toliko biti vidljivi u zajednici. Trenutno su, kako je rečeno, skoro pa nevidljivi.

Iz Udruženja su naveli da je potrebno omogućiti stipendiranje studenata sa hendikepom bez obzira na prosek ocena, jer oni imaju mnogo veće finansijske izdatke, zato što se teže kreću, pa moraju da koriste taksi i drugi prevoz, kao i da finansiraju terapiju, koja često nije u potpunosti finansijski pokrivena zdravstvenih osiguranjem.

Jelena Kotević, iz službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, je kazala da su prema raznovrsnosti problema s kojima se suočavaju, osobe sa invaliditetom jedna od najranjivijih grupa, što pokazuje i praksa, jer je broj pritužbi zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta godinama na prvom mestu, imajući u vidu ukupan broj žalbi koji se povereniku tokom godine dostavlja.

– Veliki broj osoba sa invaliditetom je siromašan i u riziku od siromaštva, ali se suočavaju i sa brojnim preprekama poput toga da teže dolaze do zaposlenja, nemaju odgovajuće obrazovanje i imaju potrebu za uslugama u zajednici koje se ne organizuju i ne sprovode dosledno. Navedeni problemi su postali još upadljiviji sa pandemijom. Praksa za 2020. godinu pokazuje da je broj prtužbi kojima su se osobe sa invaliditeom i njihova udruženja obraćala manji u odnosu na 2019, ali zbog toga što su više bili okrenuti ka problemima koji su se odnosili na očuvanje zdravlja – rekla je Kotević.

Ona je dodala da je pristupačnost, u smislu arhitektonskih barijera, kao i nemogućnost komunikacije i dalje jedan od najčešćih problema na koje su ukazivale osobe sa invaliditetom u svom obraćanju službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Na konferenciji su predstavljeni i preliminarni rezultati monitoringa primene Zakona o visokom obrazovanju, koji su pokazali da je fomalani udeo studenata sa hendikepom u studentskoj populaciji manji od 0,3 odsto.

Finansijsko izdvajanje visokoškolskih ustanova za podršku osobama sa hendikepom je ispod 0,1 promila njihovih godišnjih budžeta, a uključenost studenata sa hendikepom u rad studentskih parlamenata je samo nominalna, ali u praksi ne postoji.

Visokoškolske ustanove su kao najčešći vid podrške studentima sa hendikepom obezbeđivale ovlašćenog asistenta i pristupačnost prilikom polaganja prijemnog ispita i prilagođenu literaturu.

Najveći broj vidova podrške obezbeđuje Elektrotehnički, a najmanje Medicinski fakultet.