Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Priključivanje žena u redove vatrogasaca uveliko je bilo aktuelno pre osamdeset godina. U isto vreme, čovek po imenu Ljubomir Mićić završavao je jedan od brojnih patenata na kojima je radio – svojevrsno pojačalo za instrumente, pre svega, violinu. O svemu ovome pisali su predratni jugoslovenski listovi „Vreme” i „Pravda”.
Javljanje ženskih vatrogasnih odreda širom sveta, ali i kod nas, ispratio je dnevni list „Vreme” na unutrašnjim stranicama svog izdanja za 4. april. U trenutku nastanka teksta, žene vatrogasci su bile nova pojava i još uvek su bile na svojevrsnom „testu”.
„Većina zapadnih zemalja imaju naročite ženske vatrogasne čete, koje stoje samo u slučaju krajnje potrebe. U zemljama koje ratuju, rad tih žena vatrogasaca pokazao je svoju pravu vrednost.”
Kao glava vrlina, navodi se hrabrost i požrtvovanost žena pri gašenju požara na bombardovanim dokovima, pri spasavanju dece i povređenih.
„U svakom slučaju domaćice, privatne činovnice i studentkinje pretstavljaju elitu ženske hrabrosti, jer se od njih uglavnom i formiraju ove čete. Žena našeg vremena ravnopravno se bori u životu pored muškarca.”
U zemljama gde je rat uveliko počinjao i trajao, u odsustvu muškaraca koji su morali na front, žene su popunjavale ova odgovorna i opasna mesta. Pored toga, prolazile su i različite kurseve, pre svega iz prve pomoći, te su bile obučene i za pomoć ranjenim licima.
„Žena je ostala majka do kraja. Danas je vidimo i u plamenu, ili čak i sa puškom u ruci, kako brani svoje dete i svoju zemlju.”
Što se Beograda tiče, nije kasnio za zapadnim kolegama. Formirani su odredi ženskih vatrogasaca, uglavnom su ih sačinjavale studentkinje i radnice, koje su, takođe, bile obučene kroz različite kurseve za više stvari.
„I nije retka stvar da već sada vidite na beogradskim ulicama prijatno i nasmejano žensko lice pod vatrogasnom kapom. Ima čak i nešto koketarije u vatrogasnoj uniformi. Žena ostaje žena na svakom poslu.”
„Poznata je stvar da je žena naklonjena tačnosti i okretnosti mnogo više od muškarca. Učiniće se, možda, nekome da su to neopravdane predrasude o ženama, ali ako ove ženske osobine dodamo još oduševljenju koje uklanja strah – zaista ćemo imati pred sobom najbolje vatrogasce i spasioce, i to žene.” – zaključuje autor teksta pružajući podršku osnivanju ovakvih odreda i u budućnosti.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Dnevni list „Pravda” donosi priču o Ljubomiru Mićiću, elektromehaničaru koji je radio na više različitih patenata, među kojima je bila i preteča električnog pojačala za violinu.
Gospodin Mićić dobro je bio poznat u krugovima elektroinženjera. U Beogradu je učestvovao u postavljanju prve radio stanice u periodu između 1924. i 1925. godine. Do 1940. godine napravio je više od 2000 radio aparata. Bio je zaposlen u Direkciji tramvaja i osvetljenja na popravci kola.
„Od 1923 godine, još od vremena kada je radio-aparat i u Beogradu bio prava retkost, Mićić se bavio radiogonijom. Kod svoje kuće, svojim skromnim sredstvima, uredio je mali laboratorijum gde je radio na radio-aparatima i delovima.”
Sprava za pojačavanje zvuka kod instrumenata, danas poznatija pod nazivom električno pojačalo, u verziji gospodina Mićića bila je teška tek 40 grama. Na violinama je bio pozicioniran na kobilici.
„Aparatom g. Mićića zvuk može da se pojača desetostruko, a da pri tome boja i finoća ništa ne gube, niti se menjaju. Još jedna vrlo dobra strana tog aparata jeste u tome što se violine, i uopšteno instrumenti različite boje tona mogu doterivati i izjednačavati u zvuku.”
Na ovom patentu je radio oko 4 do 5 meseci, a kod stručnjaka je dobio samo najbolje pohvale. U planu za budućnost mu je bila i izrada aparata za pojačavanje glasa, drugačija od mikrofona, jer se glas ne bi menjao, već samo pojačavao.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
