Evropska unija proteklih dana na Balkanu demonstrira kako su oduvek izgledali odnosi između velikih i malih. Lider albanskih socijalista saopštio je u ponedeljak da se opozicija posle višemesečnog bojkota vraća u parlament „kako bi preuzela nacionalnu odgovornost po pitanju integracije Albanije u Evropsku uniju“.
Albanija, kao i Srbija, priželjkuje status kandidata za EU do kraja godine, s tim da je taj korak mogla da načini još pre nekoliko godina što je izostalo zbog političke nestabilnosti za koju je Brisel okrivljavao kontroverznog šefa države Salija Berišu. Sada opozicija vadi kestenje iz vatre, jer bez usvajanja određenih zakona, što zahteva dvotrećinsku većinu u skupštini, nema ništa od kandidature. Paradoksalno, opozicija koja se vraća u parlament, aktuelni saziv te institucije i dalje smatra nelegitimnim, tvrdeći da je Beriša lažirao izbore 2009.
Da će Crna Gora prva u EU posle Hrvatske, kako reče neki dan slovenački predsednik Danilo Tirk, uopšte ne zvuči nerealno. Crna Gora se pokazala kao lojalan saradnik evroatlantskih organizacija i uprkos problemima poput aktuelnih sa „identitetom“ i izbornim zakonom (da ne pominjemo suštinske koje se odnose na vladavinu prava i slobodu medija), a koje će (probleme) Jelko Kacin tumačiti rečima da „opozicija uspešno zaustavlja Crnu Goru na putu ka EU“ – Tirku treba verovati. Kao što slovenačkom premijeru Borutu Pahoru treba verovati kada kaže, sudeći po Vikiliksu, da će nastati haos ako Hrvatska uđe u EU pre Srbije. Jer eto onda Srbiji, u najmanju ruku, hrvatskog Kacina.
Srbija je, međutim, propustila sve vozove da eventualno stigne Hrvatsku i sada joj, sudeći po ponašanju državnog rukovodstva posle neprijatne posete Merkelove, ne pada na pamet da ponovo zablokira evropsku stvar ma koliko se narečeno rukovodstvo i dalje verbalno držalo mantre „I Kosovo i EU“.
Da bi BiH podnela zahtev za članstvo u EU njena podeljena politička elita treba još da usvoji zakon o popisu i izmeni Ustav, što izgleda kao komplikovana misija pošto državna vlast nije formirana ni 11 meseci posle izbora. Malu relaksaciju donelo je proletošnje Dodikovo odustajanje od referenduma, pošto ga je Ketrin Ešton na to navodno primorala, a deo javnosti očekuje pomak posle stupanja na dužnost Petera Sorensena, specijalnog predstavnika EU. On će može biti označiti snažnije delovanje Evrope u Bosni.
Makedonija koja priželjkuje početak pregovora o članstvu je najveća nepoznanica. Štefan File rekao je u Skoplju u ponedeljak da „ima osećaj“ da će premijeri Gruevski i Papandreu uskoro rešiti spor o imenu, koji je glavna prepreka procesu integracije. Reči slične Fileovim izgovorene su nebrojeno puta, te je opravdano biti skeptičan. Ali, hajde da mu verujemo. Pregovarači u „prašanje na imeto“ nisu medijske zvezde kao Borko Stefanović i Edita Tahiri, možda se zaista nešto iza brda valja. U međuvremenu, nastavljena je izgradnja lepšeg i starijeg Skoplja: otvoren je rekonstruisani aerodrom „Aleksandar Veliki“.
Turski investitor produžio je piste i parking, podigao zgradu i statuu Aleksandra Velikog. Sa svečanosti u utorak je izostao turski premijer Redžep Erdogan usled važnijeg posla – da proglasi dalje pogoršanje odnosa svoje zemlje sa Izraelom. Planovi sa Palestincima i polurevolucionarnim Egiptom Erdoganu su, logično, bili značajniji od začikavanja Grčke u Skoplju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
