Zagađenje vazduha koje nam predstoji faktor je broj jedan za pojavu najopasnijih bolesti: Da li ima zaštite i ko ne bi smeo da izlazi napolje?

Iako su podaci za petak sa dva nezavisna specijalizovana sajta (IQ Air i Agencije za zaštitu životne sredine) za praćenje aerozagađenja „mirni“, nema crvenih i ljubičastih markera za Srbiju koji su pokazatelji velikog zagađenja vazduha, to ne znači da će tako i ostati, ocenjuje pneumoftiziolog Tatjana Radosavljević, koja se direktno bavi lečenjem posledica aerozagađenja koje ostavlja velike posledice na, kako kaže, trenutno oko 50 odsto njenih pacijenata.

„S početkom grejne sezone, od 15. oktobra, polovina mojih pacijenata koji boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća javlja se za pomoć zbog pogoršanja stanja bez obzira na to što još nije jako zagađenje vazduha koje nam, svakako, predstoji. Njima se javljaju teški oblici astme već sad“, kaže ona za Danas.

Kisele magle

Dodaje da su i sada prisutne opasne PM 2,5 i PM 10 čestice u vazduhu, ali da erozagađenje nije vezano samo za te čestice već i gasove sumpordioksid, ugljenmonoksid, ozon, teške metale.

„Tokom maglovitog i vlažnog vremena oni se vezuju sa vodom i stavraju agresivne čestice sumporne i azotne kiseline. Takve magle se zovu kisele i bile su razlog pedesetih godina prošlog veka, posle četvorodnevne magle u Londonu kada je preminulo više desetina osoba, da se tamošnje vlasti pozabave aerozagađenjem kao velikim zdravstvenim problemom. Još su veći problem već pomenute PM čestice zato što su one toliko sitne da prodiru do najsitnijih delova pluća – alveola. koje su u bliskom kontaktu sa krvnim sudovima i u kojima se odvija funkcija pluća, kiseonik ulazi u organizam, a izbacuje se ugljendioksid . PM čestice su prisutne u Srbiji, nažalost, nezavisno za grejanje, već dolaze od termoelktrana, izduvnih gasova i individulnih ložišta, ali i zbog paljenja guma i plastike“, upozorava ona.

PM 2,5 i PM 10

Objašnjavajući šta se dešava kada PM 2,5 i PM10 čestice stalno udišemo u vazduhu, ona kaže da to oštećuje pluća, dok je aerozagađenje faktor broj jedan rizika za dve najopasnije bolesti – karcinom pluća i hroničnu opstruktivnu bolest pluća koja može da dovede do trajnog oštećenja tih organa, ali i njihovo otkazivanje.

„Sa druge strane, ukoliko se radi o plućima koja su već oštećena kao kod astme, aerozagađenje može da dovede do pogoršanja bronhijalne astme, ali i velikog pogoršanja astme kada ljudi završavaju u boolnici. Smatra se da od aerozagađenja umre oko 7.000 ljudi, poneki tvrde i više. Oni ne umiru čim izađu na zagađeni vazduh, već od posledica aerozagađenja koje su dovele do smrti“, ističe Radosavljević.

Ona ukazuje da postoje ranjive grupa populacije na koje direktno utiče aerozagađenje – trudnice, deca, hronični bolesnioci i starije osobe.

Trudnice, deca…

„Kod trudnica PM čestice mogu da dospeju do materice, ugroze plod i da na rođenju on bude male telesne težine. Kod dece razvoj respiratornog sistema nije završen te ukoliko su često izložena aerozagađenju to može da bude uzrok oštećenja pluća zbog čega bivaju podložni bronhijalnoj astmi. Ona može da bude u kombinaciji sa alergijama kod dece. Hronični bolesnici preko krvi „dobijaju“ PM čestice koje oštećuju srce, krvne sudove, mogu da izazovu infarkt i teške kardiovaskularne bolesti, oštećuju centralni nervni sistem, mogu dovesti do šlogova, čak se smatra da povećana količina PM čestica uslovljava i Alchajmerovu bolest. Kod starijih osoba kapacitet pluća i kapacitet odgovora na štetne suspstance je snižen“, kaže naša sagovornica.

Virus gripa se vezuje za PM

Dokazano je, objašnjava, da se virus gripa vezuje za PM čestice i može da izazove teške upale pluća.

Na pitanje šta da se radi jer svake godine poneki grad u Srbiji bude prvi na planeti po zagađenosti vazduha, a stanovništvo ne dobija uputstva kako da se ponaša, ona kaže:

„Jedino su mediji i društvene mreže odigrali odličnu ulogu pišući i postujući informacije sa sajtova na kojima su podaci o merenju aerozagađenja. Izostala je reakcija nadležnih da upozorava stanovništvo o visokom zagađenju vazduha, da ne izlaze napolje, a ne da se deca igraju napolju, ljudi džogiraju. Nošenje maski N95 je zaštita. One zadržavaju PM čestice“, ističe ona.

Kaže da je dovoljno da se zapamti da kada je veliko aerozagađenje, što nas neminovno očekuje u narednom periodu, trebalo bi da se nose maske, izlazi napolje samo u nuždi, ne otvaraju prozori ujutru, već noću.

„Od suštinske važnosti je da nadležni obrate pažnju na najopasnije zagađivače koji se oslobađaju u vazduh prilikom paljenja guma, plastike i kada gore deponije. Tada se oslobađa nervni bojni otrov – dioksini, direktni kancerogen za sve sisteme organa“, kazala je Radosavljević.

Podsetimo, PM čestice (Particulate matter) prestavljaju mešavinu čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.