Kako nas „ubija“ zagađeni vazduh i koliku smrtnost uzrokuje u Srbiji?

Koliko je vazduh u Srbiji loš pokazuju podaci Evropske agencije za zaštitu životne sredine koji kažu da su PM 2,5 čestice u 2021. godini bile „odgovorne“ za 14.800 smrtinh slučajeva, azot dioksid za 1.600 smrtnih slučajeva i ozon za 740.

Čestice PM 2,5, što znači da su veličine 2,5 mikrona se smatraju najopasnijim jer su njasitnije i samim tim mogu lako dospeti u naš organizam.

U 2021. godini je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku umrlo 135.901 osoba, to znači da je čak 12 odsto ukupnih smrtnih slučajeva u Srbiji bilo od posledica zagađenja vazduha.

Još jedan poražavajuć podatak su izgubljene godine života od posledica zagađenja vazduha na 100.000 stanovnika „Years of life lost“ (YLL) po kojima Srbija (1.938 YLL), Bosna i Hercegovina (2.107 YLL) i Severna Makedonija (2.115 YLL), prednjače u Evropi.

Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Danas da je standardna metodologija kojom se izračunavaju posledice prekomernog zagađenja vazduha broj prevremenih smrti na 100.000 stanovnika.

„To se radi da bi mogle da se uporede jako velike zemlje sa nekim malim. Nije isto da li je u francuskoj umrlo hiljadu ljudi od zagađenja vazduha lli u nekoj maloj zemlji 500“, kaže Jovanović.

On dodaje da je u Srbiji smrtnost od zagađenja vazduha jako velika i da smo po tome u u vrhu Evrope.

„Smrtnost je u Srbiji izuzetno visoka i mi smo po tome u vrhu Evrope, sa nama su vrlo blizu Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, koje takođe imaju izuzetno zagađen vazduh. Ta stopa se kreće oko 175 prevremenih smrti  na 100.000 stanovnika, u zemljama koje imaju čistiju atmosferu ona ne prelazi 30“, objašnjava Jovanović.

Doktorka Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti, kaže za Danas da postoje parametri koje reguliše Svetska zdravstvena organizacija, a pomoću kojih se sa sigurnošću može utvriditi da je uzrok nečije smrti zagađenje vazduha.

„Praktično je nemoguće da to bude isključivo smrt od zagađenja vadzuha, ali može da doprinese tome da se tu javljaju mnogobrojne bolesti“, kaže dr Plavšić.

Ona dodaje da je u danima kada je vazduh ekstremno zagađen evidentno povećan broj šlogova, infarkta, kao i broj hospitalizacija pacijenata koji boluju od hroničnih plućnih bolesti.

„Sve se to pogoršava i poklapa upravo u danima i delovaima dana kada je aerozagađenost jako visoka, kao i u predelima gde je vazduh jako zagađen. Onda se u matematičke i statističke okvire ubace svi ti podaci koji su potrebni i na taj način se izračunava, odnosno procenjuje smrtnost od posledica zagađenog vazduha“, objašnjava dr Plavšić.

Kako zagađen vazduh utiče na sve naše organe

Zagađujuće čestice direktno utiču na naše zdravlje tako što ih udišemo, kako kaže doktorka Plavšić, ali one mogu i preko kože i sluzokože da ulaze u naš organizam.

„Dakle čestice, koje su mikronske veličine, iz najsitnijih vazdušnih puteva ulaze u najsitnije krvne sudove, potom u krvotok gde se spajaju i postaju sve veće i veće i vremenom se povećavaju i talože na zidove krvnih sudova, dovodeći do njihovog oštećenja i začepljenja“, objašnjava dr Plavšić.

Kako ona dalje navodi ove čestice putem krvotoka dolaze do svih organa u organizmo i mogu im naneti ozbiljna oštećenja.

Prema njenim rečima najizrazitija, najopasnija i najvidljivija su oštećenja krvnih sudova u srcu, plućima i mozgu.

„Ako dođe do oštećenja većeg krvnog suda u srcu onda nastaje infarkt, ako dođe do začepljenja ili oštećenja većeg krvnog suda u mozga odna dolazi do šloga, odnosno cerebrovaskularnog insulta“, priča dr Plavšić.

Ona podvlači da se broj ovakvih slučajeva znatno povećava kada je zagađenje vadzuha veoma visoko, i kaže da postoje neoborvi statistički dokazi za to da se određeni broj smrtnih slučajeva može pripisati upravo zagađenju vazduha.

Ono što je veoma opasno je i to da zagađen vazduhe loše utiče na reproduktivne organe.

„Kod trudnica je jako opasno, kao i kod male dece jer njihovi disajni putevi su sitni, mali i onda pre dolazi do njihovog zapušenja. Bukvalno ne postoji ni jedan organ koji je pošteđen štetnog dejstva aerozagađenosti“, ističe dr Plavšić.