Konferencija „Čoveče ne guši se“: Više od četiri miliona ljudi u Srbiji udiše prekomerno zagađen vazduh

Programska menadžerka Beogradske otvorene škole Mirjana Jovanović navela je da u mestima u kojima nema zvaničnog merenja zagađenosti vazduha građani, uz pomoć nevladinih organizacija koje ih obučavaju, postavljaju senzore u svojim zajednicama i tako se dolazi do dragocenih podataka o stanju životne sredine.

Prema njenim rečima, plan je da se u narednih par godina postavi još oko sto novih senzora, a trenutno je pokriveno oko 40 gradova i mesta.

Programski menadžer Beogradske otvorene škola Ognjan Pantić naveo je da se rezultati zvaničnog merenja objavljuju na jesen u državnom godišnjem izveštaju, pa smo tek jesenas saznali šta smo disali u 2023. godini.

Trebaju nam zvanični podaci da bismo doneli mere, poručio je Pantić.

Kada je 10. septembra objavljen Godišnji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine, donet je zaključak da je vazduh u Srbiji bolji, odnosno da je bio bolji 2023. godine na koju se odnosi, zbog toga što je povećan broj mernih stanica, a smanjen je broj onih koje su beležile prekomerno zagađenje, rekao je Pantić.

Ali na listi gradova, čiji stanovnici zvanično dišu zagađen vazduh, imamo novih 110.000 ljudi, pošto su Šabac i Kruševac došli na listu prekomerno zagađenih, prema građanskim stanicama.

Zvanične podatke građani o tome nemaju i kada odu na sajt Agencije, dobijaju podatak da dišu vazduh dobrog kvaliteta, kazao je Pantić.

Zvaničan podatak Agencije za zaštitu životne sredine je da je u 21 gradu vazduh prekomerno zagađen, a prema građanskom monitoringu još 22 grada prekomerno su zagađena, rekao je Pantić.

Prema njegovim rečima, dva senzora su bila postavljena u Užicu i u Varvarinu 2024. godine, a pokazala su drastično visoka očitavanja isparljivih organskih jedinjenja (VOC), i to u vreme kada su u tom području gorele deponije. Prisustvo tih materija u vazduhu dovodi se u vezu sa sagorevanjem plastike i veoma je štetno.

Naša analiza je pokazala da, ako je negde vazduh ocenjen kao čist, znači da se nije pravilno merilo, naveo je Pantić.

Povećan je broj mernih stanica na kojima se meri koncentracija PM10 i PM2.5, a smanjen broj stanica na kojima su zabeležena prekoračenja, dodao je Pantić.

Ana Pecarski iz organizacije Tim 42 iz Leskovca navela je da Leskovčani zvanično dišu vazduh prve kategorije.

Grad Leskovac meri koncentraciju tri materije – čađi, ugljen-monoksida i sumpora, a prema zvaničnim podacima, vazduh je super, rekla je Ana Pecarski.

Leskovac je na prvom mestu, međutim, po koncentraciji pm čestica, a one ne ulaze u merenje, dodala je.

Građani nisu ni svesni, rekla je Ana Pecarski, i navela primer da je prošle nedelje u vreme masovne manifestacije – utakmice reprezentacije u Leskovcu, koncentracija pm čestica bila viša od 400.

Ona je napomenula da većina lokalnih samouprava i nema registar zagađivača i ukazala na primer jednog leskovačkog sportskog objekta, koji 20 puta premašuje dozvoljen nivo emisije štetnih gasova.

Predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine Dušica Radojičić govorila je o postupku izrade nacrta novog Zakona o zaštiti vazduha.

Na pitanje da li će taj zakon poboljšati stanje, odnosno da li su lokalne samouprave sposobne da ispune nove standarde, ona je rekla da je u pojedinim opštinama samo jedna osoba zadužena za životnu sredinu, dok se u Evropskoj uniji jedna osoba se bavi jednom direktivom.

Sami ne možemo, moraju se angažovati i institucije i građani, uz pomoć nevladinih organizacija, rekla je Dušica Radojičić i izrazila nadu da će novi zakon biti primenjivan.