Izbeglice koje se nalaze u Srbiji već mesecima pokušavaju da se domognu Mađarske, a zatim i zemalja Zapadne Evrope.
Ipak, kada se zna da Mađarska izdaje do pet propsnica za ulazak dnevno jasno je da je pred hiljadama ljudi koji borave u Srbiji meseci, ali i godine neizvesnosti.
Nesrećnika uhvaćenih u “među prostoru” ima oko pet hiljada od kojih su neki promenili planove i žele da ostanu u Srbiji, dok neki razmišljaju i o povrtaku u svoje razoreni dom..
U prihvatnom centru u Vranju nalazi se Muben Lormani (19) iz Avganistana koji je tokom nekoliko meseci života u našoj zemlji naučio da govori srpski.
“U prihvatnom centru u Preševu sam bio sedam meseci, a sada sam ovde u Vranju. Voleo bih da radim kao prevodilac sa farsi i paštu jezika. Voleo bi da još bolje naučim srpski jezik. Mogu i da pišem, ali ne baš kao Srbi. Ovde u Srbiji imam mir i nema rata. Imao sam problema u Avganistanu, bio sam u opasnosti…Probao sam da odem u Mađarsku, ali nisam uspeo. Zaglavljen sam u Srbiji. Prijavio sam se za srpska dokumenta, za srpsko državljanstvo i treba da dobijem legitimaciju sa kojom ću moću da putujem po celoj Srbiji a posle toga bi trebalo da dobijem i dokument sa kojim ću moći da radim”, rekao je Muben u razgovorima sa novinarima iz Beograda koji su obišle prihvatne centre za imigrante na jugu Srbije, u okviru projekta „Podrška lokalnim zajednicama u odgovoru na izbegličku krizu“, koji je organizovala Fondacija Ana i Vlade Divac i USAid.
Muben Lormani (19) iz Avganistana
U prihvatni centar u Vranju stigla je i prva beba, a očekuju još tri tokom leta.
Po priči roditelja, deca su veoma srećna u kutku jer učestvuju u igraonicama i aktivnostima koje se za njih organizuju u šta su novinari imali prilike da se i sami uvere. Pored Dečjeg kutka aktivnosti su organizovane i za odrasle – nastava jezika, frizerske i šminkerske radionice u mini-salonima, kao i radionice šivenja.
Bujanovac je bila još jedna stanica za novinarsku ekipu. U Privremenom registracionom centru u Bujanovcu trenutno borave 83 osobe, deca takođe imaju Dečji kutak, igralište. U centru se nalazi i velika kuhinja poput menze, radionice za šivenje, frizerski salon.
Tamo je svoju priču, između ostalih, podelila i Jode Hasan (29) iz Damaska (Sirija) koja u ovom centru boravi devet meseci sa mužem i četvoro dece.
„U Srbiji su ljudi veoma dobri ali ne znam šta če biti sa nama i kada ćemo doći na red da nas prime u Mađarsku. Volela bih da idem u Australiju“.
Njen 44godišnji sunarodnik radio je kao špediter. I pored rata koji traje, on želi da se vrati.
“Mislim da će se rat završti na sudnji dan, ali ja ovde više nemam šta da tražim. Ne mogu napred, ne žele nas. Ostaje mi da se vratim u Damask i da pokušam da preživim.”
Ipak većina i ne pomišlja da se vrati u razrušene domovine. Kažu da su njihove zemlje zauvek promenjene na lošije, a da povratak nemogućim čine neke stvari koje se ne mogu videti na televiziji.
”Gotovo u svakoj ulici postoje bande koje uzimaju reket. Glava malo vredi, a novca da sve to plaćamo nemamo. Da ga imamo već bi otišli na Zapad. Očajni smo i ne znamo kada i kao ćemo dalje ali nema nam nazad”, rekla je Hadija Nebi iz Sirije koja se nalazi u kampu u Preševu.
Isto tvrdi i njen sunarodnik iz Mosula, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da iako je grad oslobođen, osnovnih uslova za život nema, kao ni bezbednosti.
“Evropa je izgleda rešila da nas drži ovde. Mi nemamo kud osim na Zapad. O povratku ne razmišljam, kao ni o drugim zemljama Evropske unije poput Bugarske, gde nas je policija besumučno tukla. Slično je i Mađarskoj. Srećom u Srbiji nas ljudi poštuju i pomažu i hvala im.”
Lokalno stanovništvo je od velike pomoćiLokalno stanovništvo čini i većinu volontera u Preševa i prema rečima savetnika ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, Milenka Nikića od velike su pomoći.
„Između 70 i 80 odsto volontera dolazi iz lokalne zajednice. Ovo je centar kroz koji je prošlo preko milion ljudi a nije zabeležen incident. Prvi smo centar koji je uveo topli obrok, medicinsku negu 24 sata dnevno, stomatološku ambulantu. U centru trenutno radi 18 organizacija, a donedavno ih je bilo 21. Najveća snaga ovog centra je 100 radnika iz različitih organizacija koji ovde svakodnevno, bez vikenda odmora rade sa imigrantima“, rekao je savetnik ministra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.