Zahvalnost građanima i medicinarima

Stoga ukidanje vanrednog stanja ne znači i relaksaciju mera kojih bi svi građani trebalo da se pridržavaju. Ako pitate epidemiologe, oni će reći da svaka relaksacija sa sobom nosi rizik. Međutim, život mora da se nastavi. Izuzetno je važno da neke od navika i ponašanja koje smo usvojili tokom vanrednog stanja zadržimo u narednom periodu. Tu pre svega mislim na najjednostavnije mere koje su i „pobedile“ virus – pranje ruku, fizičko distanciranje, kijanje u lakat, nošenje maski pre svega kada neko ima simptome ili se nalazi u prostoru sa više ljudi. Ove jednostavne mere daju dobre rezultate širom sveta i to očekujem da se desi i kod nas, kaže u razgovoru za Danas doktor Dragoslav Popović, konsultant Unicefa i Svetske banke i predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije.

Osvrćući se na način na koji se Srbija borila sa kovidom 19, uvodeći vanredno stanje, sagovornik Danasa smatra da je iza svega stajala namera da se promeni ponašanje građana.

– Procena je bila da je naš mentalitet takav da se promena ponašanja ne može postići drugačije nego uvođenjem vanrednog stanja. Međutim, koliko treba da samo zahvalni zdravstvenim radnicima toliko treba da smo zahvalni građanima Srbije jer oni su na kraju krajeva sveli virus na limitiranu cirkulaciju svojom disciplinom. Verujem da se ispravnom komunikacijom može građanima predočiti kako da primenjuju preventivne mere bez da ih država nameće kroz obavezu, ističe Popović, dodajući da su i neke od poruka koje su stizale do građana poslednjih meseci bile nedorečene, pa smo tako imali uputstvo da nosimo maske ali ne i gde te maske da bacamo kada ih upotrebimo.

Na pitanje Danasa kako se naš zdravstveni sistem pokazao tokom epidemije, odnosno kako komentariše činjenicu da su se mnogi hronični bolesnici žalili da ne mogu da dođu do potrebne terapije jer je sve bilo usmereno na borbu protiv korone, te da li imamo kapacitet da se istovremeno borimo i sa koronom i sa drugim bolestima, Popović odgovara da kapacitet postoji ali da je potrebna reorganizacija.

– Mora se omogućiti nastavak lečenja svima kojima je to potrebno. Mi se možda nismo snašli jer smo bili zatečeni ali nisu se snašle ni druge zemlje. Ipak, neke intervencije i terapije se ne smeju odlagati. Vakcinacija mora da se sprovodi jer ne želimo da utrčimo u drugi problem. Primarni zadatak za Ministarstvo zdravlja jeste da pruži viziju nove organizacije zdravstvenih ustanova. To nije nikakva filozofija. Na kraju, jedan broj zdravstvenih radnika podneo je ogroman teret, dok je jedan broj radio sa mnogo manje pacijenata. Dakle, potrebna je preraspodela, ističe Popović.

On veruje da ako se ne desi nešto izuzetno, novi talas korona virusa možemo očekivati na jesen ili zimu, a da do tada treba da iskoristimo vreme da analiziramo ono što smo uradili tokom poslednjih nekoliko meseci.

– Treba da prođemo kroz lekcije koje smo naučili. Sada dolazi vreme za evaluaciju našeg odgovora na pojavu virusa. Koliko su određene mere bile efikasne i da li su upotrebljene u pravo vreme. Istovremeno, treba da uporedimo odgovor naše zemlje sa odgovorima drugih zemalja, prvenstveno u Evropi, objašnjava Popović.

Po njegovim rečima, iskustvo koje smo stekli, uz promene ponašanja građana, mogu da nam uliju optimizam da ćemo lakše izaći na kraj sa narednim talasom korone.

– Imamo mnogo više znanja nego što smo imali. Takođe, imamo nove testove, kapacitete za testiranje, iskustvo sa lečenjem najtežih bolesnika, i na kraju imamo svest koja je cena koju treba platiti, kao i koji su nam kapaciteti potrebni da se izborimo sa novim talasom, zaključuje Popović.

Koliko je ljudi preležalo koronu?

„Izuzetno je važno serološko istraživanje po porodicama o prisustvu imuniteta na ovaj virus jer ono će nam dati i najvažniju informaciju za planiranje sledećih koraka. Bićemo načisto i koliko ljudi je preležalo koronu na nogama. Upravo ti ljudi će nam biti odbrana od širenja virusa u opštoj populaciji. Ako u tom opštem uzorku bude 60 odsto i više takvih ljudi, proradiće takozvani kolektivni imunitet, a onda će svaki sledeći udar biti blaži i sa mnogo manje posledica“, kaže doktor Dragoslav Popović.

Važnost preventive

„Mi moramo više da razmišljamo o preventivnoj medicini. Najveći broj naših zdravstvenih problema je moguće povezati sa pušenjem, fizičkom neaktivnošću i navikama u ishrani i zato moramo ojačati kapacitete preventivne medicine. Vakcinacija je takođe vid preventive – vrlo efikasan u zaštiti dece, odraslih ali i zdravstvenih radnika. Mi smo imali uvedenu obaveznu vakcinaciju protiv gripa za zdravstvene radnike pa smo imali obuhvat od samo 14 odsto. A to je katastrofalno i mora se promeniti jer vakcinacijom zdravstveni radnici štite ne samo sebe nego i svoje porodice nego i svoje pacijente“, ističe Popović.