Foto: M.S.Za cvet božura veruje se da donosi sreću i štiti od kletvi – zato se često sadio u vrtovima. U Kini je simbol bogatstva, u Japanu sreće i mira, u našoj tradiciji junaštva kosovskih junaka. U Gamizgradskoj banji božuri su simbol prošlih dana i nekih lepših vremena.
Krajem aprila i početkom maja ljubitelji prirode imaju priliku da uživaju u raskošnoj lepoti rascvetalih divljih božura. Ovaj carski svet u Evropu je stigao iz Kine, a zahvaljujući svojoj lepoti, ali i lekovitim dejstvima odomaćio se i kod nas.
Divlji božur zaštićena je vrsta, a u Srbiji je rasprostranjeno pet vrsta božura, od kojih dve u istočnoj Srbiji: običan i kosovski božur.
Iako je teško odoleti njegovoj lepoti, zabranjeno je branje, kao i presađivanje božura – nažalost, mnogi se oglušuju o ovu zabranu u uverenju da ako uberu samo jedan cvet neće biti naneta nikakva šteta.
U šumi i na padinama u blizini Gamzigradske banje, ka tvrđavi Kravarnik, duž dela trase stare „Ćirine pruge“, božuri uveliko cvetaju. Gamzigradska banja nekada je bila domaćin manifestacije „Dani božura“, ali skoro već deceniju ova manifestacija više ne živi.
Miodrag Davidović iz sela Zvezdana, kao i mnogi stariji meštani, sa setom se priseća ovih prošlih dana.
“Odmah pored brane hidrocentrale ljudi su se okupljali i družili. Deca su se nekada ovde okupljala, eno vide se temelji još, i provodila celo leto na poljskoj nastavi. Sadili su božure, cveće, svega je bilo. Tako je bilo do osamdesetih. Posle toga je sve pokradeno, od zgrade su ostali samo temelji, nekad su bile ovde i stative, igrao se fudbal. Onde gde su boraci bila je baraka. Meni su pokrali ovde i bagremovu šumu”, kazao je Miodrag Davidović
Zaječarci su nekada do Gamzigradske banje stizali prugom uskog koloseka – popularnim „Ćirom” i tu su se okupljali i družili.
„Tako je bilo bilo nekada, ja imam sada 73 godine. Ovde su dolazila deca i mladi, dołazili su i stariji, čist je vazduh, milina. Išlo se Ćirom, druge pruge nije ni bilo, tako smo išli za Paraćin i Bor. Ne sećam se koliko je koštala karta. Nekada je bilo bolje, iskreno da kažem. Nažalost, ta vremena su prošla. Božura je nekada bilo, to je bila lepota. Nismo smeli da beremo i kidamo božur, učiteljica je bila stroga”, istakao je naš sagovornik.
Iako su stare staze zarasle, odmorišta više nema, ni „Ćire“, božura ima sve više, na radost ljubitelja prirode. Ovo je razlog više da se već danas prošetate do Gamzigradske banje, ka brani stare hidrocentrale, ili Kravarniku, i da uživate u lepoti ovog divljeg cveta koji u Kini već stotinama godina nosi jednostavan naziv: sho zu – što znači najlepši.
Cvet božura simbolizuje život, čast, bogastvo, a prema narodnom verovanju donosi sreću i štiti od kletvi, a veruje se i da donosi skladnje ljubavne odnose. Kao amajlija koristili su se i seme i koren, a od korena i cveta božura pripremali su se razni lekoviti preparati: za jačanje krvi, protiv grčeva, za umirenje i lečenje astme, kao za lečenje „ženskih bolesti“. U našoj narodnoj tradiciji cvet božura simbol je prolivene krvi kosovskih junaka, pa upravo zato crveni božur ima posebnu vrednost.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
