„Vrtoglavica, mučnina, visinska bolest“: Kako se Zaječarac (70), koji je pobedio kancer, popeo na vrh Čačani na Andima

Otkud baš Andi?

Prema rečima našeg sagovornika, svake godine izabere neku značajnu, visoku planinu na koju će se popeti. Dodaje da mu to osmisli dane do polaska na uspon, svakog dana trenira, nekad u teretani, a najčešće na Kraljevici, park šumi u Zaječaru.

“Sredom se penjem na okolne planine, a vikendom učestvujem na planinarskim akcijama. Družim se sa mladim ljudima i to mi daje dodatnu snagu i želju da uspem. Ove godine, došao je trenutak koji sam toliko u mom burnom životu sanjao da ostvarim moju težnju i cilj da planinarim po Andima, da vidim Maču Pikču, Dugine planine, ispenjem vrh koji je viši od 6.000 mnm. Boravim na jezeru Titikaka, uživam u prelepom zalazku sunca sa vrhova Paćatata i Paćamama, vrhovi od 4.120 mnm. Popnem se na planinu Monte Blanko, 5.510 mnm”, objašnjava Žika Branković.

Prelazak ‘magične granice’

Planinar iz Zaječara kaže za Danas, da su se njegovi snovi ostvarili, pošto je boravio tri nedelje u Peruu. Popeo se na vrh Huana Pikču – 2.667 mnm, koji se izdiže iznad magične citadele Maču Pikču.

“Planinario sam na Duginim planinama, vrh Vinicunka, 5.036 mnm. Planina u sedam boja koja je praznik za oči svakog planinara. Bio je to veliki je napor za moje srce i noge ali vredelo je svake kapi znoja. Posle ispenjanih osam vrhova viših od 5.000 metra, želeo sam da u sedamdesetoj godini života pokušam da pređem magičnu granicu od 6.000 metara iznad mora”, objašnjava on.

Sagovornik Danasa kaže da je izbor pao na snežni stratovulkan Čačani, zaštitnik Arekipe visok 6.075 mnm.

“Bio je to dvodnevni uspon. Aklimatizacija na 5.200 mnm, spavanje u vreći pod šatorom u snegu. Bio je to moj hotel sa stotinu zvezdica. Noćni uspon strmom zaleđenom stazom. Na granici od oko 6.000 metara stigla me je, i pored dobre aklimatizacije, visinska bolest. Vrtoglavica, mučnina, malaksalost, a krst na vrhu na vidiku. Još samo malo, a to malo, moje iscrpljeno i promrzlo telo nema. I onda sam rekao, ono što svakodnevno poručujem ljudima obolelim od kancera, ‘nema odustajanja’. To mi je dalo neku dodatnu snagu da savladam krizu i prikupim snagu za izlazak na vrh”, priča Branković kroz šta je prolazio.

Prema njegovim rečima, Planinarsko društvo “Sandžak” iz novog Pazara organizovalo je ovu visokogorsku akciju, a pridružili su se iz PD “Železničar” iz Kraljeva, “Mosor” iz Niša i on iz OPSD “Dragan Radosavljević iz Zaječara.

Žika Branković kaže da zapadni deo Perua, gde je boravio, je magičan, mističan i siromašan planinski deo zemlje, ali je impresioniran koliko je to uređena država.

“Država koja ulaže u svoju mladost i budućnost. U najzabačenijim selima gde su kuće od blata, bez vode i kanalizacije, najlepša zgrada je zgrada u kojoj je smeštena škola pored koje se obavezno nalazi nadkriven sportski teren kako bi deca mogla da se bave sportskim aktivnostima i u dane kada je loše vreme. Svi učenici jednobrazno su obučeni. Svaka škola ima svoja pravila oblačenja, (dres kod), najmlađi nose trenerke, srednjoškolci džempere, jakne, a studenti odelo sa obaveznom kravatom”, naš sagovornik opisuje život u Peruu.

Ističe da sve komunalne službe rade uglavnom noću tako da su ulice ujutru čiste, oprane i sve to daje neku svežinu.

“Peru je mesto na koje sam otišao sa mnogo rezervi i strepnje, a vratio sam se sa osećajem da je Peru u mom srcu i da će biti inspiracija za moju novu knjigu čiji će prihod ponovo biti namenjen superherojima koji se bore protiv kancera”, poručuje Žika Branković.

Sagovornik Danasa kaže, da je sredinom 2011. godine otišao, kako napominje, u zasluženu penziju, i tada mu se dogodilo kao u onoj izreci: “Ljudi planiraju, a Bog se smeje”.

“Imao sam mnogo planova među kojima nije bio boravak po bolnicama u surovoj borbi za život. Po saznanju da sam oboleo od kancera započeo sam borbu sa ovom opakom bolešću. Jaka želja, bezrezervna podrška porodice i veliki broj znanih i neznanih ljudi pomogli su mi da se izborim sa ovom smrtonosnom bolešću”, priča Žika Branković i dodaje:

“Kada sam, posle dugog lečenja, saznao da sam zdrva i da je bolest prošlost opredelio sam se za zdrav život. Život bez alkohola, duvana, fizički aktivan. Ta odluka me je odvela na planinu”.

Prema njegovim rečima, smatrao je da planinski vazduh, čist i oštar, niske temperature mogu da doprinesu njegovom oporavku, a ispostaviće se kasnije da je boravak na planinama ne samo promenio njegov život već mu je postao inspiracija da napišem knjigu. U tom periodu ispenjao se na sve značajnije vrhove Evrope, Balkana i Afrike.

Na jednom putovanju sa slovenačkim planinarima saznao je da bi bio uspešan planinar treba se popeti na Triglav, Monblan i slikati se ispod Mont Everesta.

“Ja sam ispenjao Monblan i nekoliko puta Triglav iz raznih pravaca i tada se rodila želja da pohodim Himalaje i slikam se ispod Mont Everesta. Tu želju sam ispunio 2019. godine kada sam tri nedelje proveo u Nepal planinareći po Himalajima. Ispenjao sam tri vrha iznad pet hiljada metra, boravio u Bazni kamp Himalaji na 5.364 mnm. (Himalajski vrhovi Hangakartshang, 5.083 mnm, Bazni kamp Everest, 5.364 mnm i Kalapatar, 5.565 mnm). Bilo je to putovanje iz snova”, sa nostalgijom govori naš sagovornik.

Kaže, da su mu mnogi ljudi pomogli da se izbori sa kancerom, a nakon ozdravljenja poželeo je da i on pomognem obolelim od kancera.

“U vreme kada sam kretao na Himalaje, jedan divan mladi par pešačio je po Srbiji i pokrenuo akciju ‘Pruži korak’. Poželeo sam i ja da uradim nešto slično na Himalajima. Međutim, na Himalajima gotovo da nema telefonskog signala i interneta pa sam ubrzo odustao od te ideje i odlučio da po povratku iz Nepala napišem knjigu čiji ću prihod doniraću Nacionalnom udruženju dece obolele od kancera. Napisao sam knjigu ‘Od ponora do Himalaja’. Moj ponor bilo je saznanje da sam oboleo od kancera i borbu za ozdravljenje koja treba da bude primer drugim ljudima koji se nađu u sličnoj situaciji da se ne predaju već da se bore za život”, kaže Žika Branković, planinar iz Zaječara.

Kako ističe za Danas, okupio je grupu mladih ljudi koji su bez naknade uredili, lektorisali i pripremili knjigu za štampu, a sav prihod, oko 325.000 dinara uplaćen je za poboljšanje uslova lečenja malih bolesnika obolelih od najteže bolesti.

Jedina negativna stvar, prema rečima našeg sagovornika, je to da kada je polazio na ovu avanturu, zatražio je zastavu od Turističke organizacije Zaječara, ali su mu kazali da nemaju, tako da je u Peru poneo svoju zastavu, sa kojom se slikao.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Prosvetari štrajkovali i u Zaječaru

Učenice Muzičke škole iz Zaječara postigle odlične rezultate na Internacionalnom takmičenju solo pevača

U Zaječaru nije poskupela zamena pneumatika

Najavljena rekonstrukcija drvenog mosta na Popovoj plaži u Zaječaru, nakon pisanja Danasa, Nove S i Glasa Zaječara